У срцу средњовековног мита, Камелот Вилијама Шекспира (како га је касније романтизам обликовао) био је грађевина савршеног поретка. Краљ Артур, вођен просветитељским умом Мерлина, саградио је Округли сто као симбол једнакости међу витезовима. Али том савршеном мушком свету недостајала је животна снага.
Улазак Гвиневре, прелепе ћерке краља Лодегранса, био је уношење пролећа у хладне зидове тврђаве. Њен отац је као свадбени дар Артуру дао управо Округли сто, несвестан да ће управо она, доносећи љубав, постати узрок његове ерозије. Гвиневра није била само украс; она је постала срце Камелота, архетип Мајске Краљице, симбол плодности, лепоте и самог живота који изазива строгу витешку дисциплину.
МАЈСКИ ИЗЛЕТ: КЛОПКА ОД ЦВЕЋА И ПАРАДОКС ЧЕДНОСТИ
Преломни моменат за Гвиневру, према Томасу Малорију, дешава се управо у мају. Мај је био време када су краљица и њени витезови излазили из клаустрофобичног Камелота на „мајски излет” у оближње шуме.
Окићени зеленим гранама и цвећем, славили су победу живота над смрћу. Али за Гвиневру, тај излет је био клопка.
Док је Артур био заокупљен државним пословима и одбраном граница, она је у шуми, том простору изван закона Камелота, пронашла своју „другу половину” – Ланселота, најсавршенијег од свих Артурових витезова. Тај сусрет није био плод само страсти, већ препознавања две сродне душе које су савршене у свему, осим у лојалности свом краљу. Мајски излет је тако постао симбол искушења које руши бетонске зидове брака и државе.
ИЗДАЈА И ПАД КАМЕЛОТА
Романса Гвиневре и Ланселота била је јавна тајна коју је Артур дуго игнорисао, бирајући да верује свом најбољем пријатељу и својој краљици. Али лажни пријатељи и политички противници, предвођени злокобним Мордредом, одлучили су да искорисе ту љубав као полугу за рушење Камелота. Ухватили су љубавнике „на делу” у Гвиневриним одајама.
За Артура, то је био крај света. Сурова полицијска присила натерала га је да поступи по закону који је сам створио – Гвиневра је осуђена на смрт спаљивањем на ломачи. Њена мајска круна је замењена веком јавног понижења. Ланселотов упад да је спаси и убиство Артурове браће и братанаца (Гавејна) дефинитивно је поцепао Округли сто на два дела.
Камелот је пао, не због спољашњег непријатеља, већ због ерозије изнутра, изазване љубављу која није смела да постоји. Артур је погинуо у борби са Мордредом, а Гвиневра је свој живот завршила у манастиру, вековима касније. Њена прича је доказ о томе да се љубав не може „уденути” у политичке конвенције. Она је Мајска Краљица која доноси живот, али и смрт; она је узрок тријумфа и пада савршеног витештва. Истина љубави је очигледно, била вредна сваког изгнанства, па чак и рушења најсавршеније куле од лобања.
МОДЕРНА ФАБРИКА МИТОВА
Модерна поп-култура – филм, стрип, па чак и видео игре – није само пренела мит о Артуру и Гвиневри, већ га је темељно „упеглала” у складу са сопственим архитектонским планом емоција и идеологија. Та еволуција је изменила начин на који посматрамо овај љубавни троугао.
У првој половини 20. века, филмови попут „Витезова Округлог стола” (1953) или мјузикла „Камелот” (1967) представљали су Гвиневру као пасивну, прелепу „Мајску Краљицу” чија је једина грешка била што се заљубила у погрешног човека. Артур је био безгрешни праведник, а Ланселот витез племенитог срца. Њихова љубав била је трагедија без икакве бруталне полицијске нужде, умотана у свилу и злато Холивуда. То је било доба када је поп-култура радила „емоционално пеглање” мита, уклањајући сваки траг истинске издаје или сложене психологије.
Осамдесете године доносе измену. У филму „Екскалибур” (1981) Џона Бурмана, мит доживљава преокрет. Холивуд више не пегла истину; он је огољава. Гвиневру и Ланселота затиче Артур у шуми и забија Екскалибур у земљу између њих, прекидајући везу са сопственом моћи. Овде је љубав брутална сила која руши и човека и природу. Деведесетих, филм „Први витез” (1995) поново покушава да „упегла” причу, али са модерним зачином – Гвиневра је старија од Артура (Шон Конери), а љубав са Ричардом Гиром (Ланселот) је потпуно идеализована, док је Артур спреман да их благослови својом смрћу. Холивудски „хирург” је покушао да спаси љубав убијајући закон.
Данас поп-култура ради најсубверзивнији посао. Стрипови и видео игре деконструишу Артура као суровог владара, а Гвиневру као политички амбициозну жену која користи љубав за освајање престола. Више нема чедности и витештва. Овде је истина љубави недељива од воље за моћи. Поп-култура је постала фабрика која емитује тишину лажне романтике и светлост сурове психологије, чинећи Гвиневру вечном Мајском Краљицом која доноси и живот и смрт, у складу са временом које тражи истину у рушевинама.