Мало ко је могао наслутити да ће четрнаестогодишња Софија, принцеза из сиромашне и безначајне немачке кнежевине, постати најмоћнија жена у историји.
ЗАШТО БАШ ОНА?
Избор Софије (будуће Катарине) за невесту руског престолонаследника није био плод никакве романтике, већ хладне калкулације царице Јелисавете Петровне. Три су пресудна разлога због којих је баш ова сиромашна немачка принцеза извучена из анонимности Цербста:
Безбедна „небитност”: Породица Анхалт-Цербст била је политички безначајна. То је царици Јелисавети гарантовало да Немачка неће моћи да се меша у руске унутрашње послове преко снаје. Катарина није имала моћну државу иза себе која би јој служила као залеђина, што ју је у теорији чинило идеалном, послушном фигуром која ће само родити наследника и остати у сенци.
Пруска веза и Фридрих Велики: Избор је снажно подржао пруски краљ Фридрих II, који је у Софији видео свог „инсајдера” на руском двору. Веровао је да ће му мала Немица бити захвална и одана, несвестан да ће она врло брзо постати већа Рускиња од свих Романових и потпуно игнорисати његове интересе зарад руске државе.
Сентиментална сећања и крвна веза: Софијин ујак је некада био вереник саме царице Јелисавете, али је умро пре венчања. Та стара, никад прежаљена љубав изазвала је код Јелисавете посебну наклоност према овој породици. Тако је Софија, захваљујући духу мртвог ујака и свом статусу „сиромашне рођаке”, ушла у Зимски дворац – простор који ће ускоро у потпуности покорити својом вољом.
Године 1744. Софија стиже у Русију по позиву царице Јелисавете, како би се удала за престолонаследника Петра III. Док су други видели само политички брак, Софија је видела прилику за опстанак. Брзо је схватила сурову истину: у Русији или владаш, или те нема.
Иако Немица, почела је да учи руски језик ноћима, боса ходајући по соби како не би заспала, што ју је умало коштало живота због упале плућа. Преласком у Православље добија име Катарина (Јекатерина) Алексејевна и почиње своју тиху револуцију.
Њен муж Петар III био је инфантилан, опседнут пруском војском и играчкама, потпуно неспособан за владање и емотивну блискост. Док је он парадирао дрвеним војницима, Катарина је гутала дела Волтера, Монтескјеа и Дидроа.
Пуних 18 година живела је у изолацији и презиру на двору, али је то време искористила да изгради сопствену мрежу савезника међу гардистима. Била је то школа бруталног стрпљења. Читала је Макијавелија и схватила да се власт не добија на поклон, већ се отима када тренутак сазри.
Кључни датум њене владавине је био 28. јун 1762. године. Петар III, који је тек неколико месеци био цар, својим потезима окренуо је цркву и војску против себе. Катарина, одевена у војну униформу гарде, на коњу излази пред пукове.
У муњевитом државном удару, без капи проливене крви у том тренутку, преузима престо. Неколико дана касније, Петар умире у мистериозним околностима; званично „хемороидална колика”, а незванично- дављење од стране Катарининих присталица. Са круном на глави, постаје апсолутни самодржац империје која се протеже на два континента.
ЗЛАТНО ДОБА И ЗАНИМЉИВОСТИ ИЗА КУЛИСА
Катарина није само ратовала и освајала Крим и Пољску; она је Русију угладила европским манирима. Основала је Ермитаж, започевши колекцију са 225 слика које је откупила од једног берлинског трговца.
Када је у Европи завладала паника због малих богиња, она је урадила нешто незамисливо за то време – 1768. године јавно се вакцинисала (тадашњом методом инокулације) како би дала пример свом народу, ризикујући живот зарад науке.
Иако су јој непријатељи касније пришивали бизарне сексуалне митове, истина је била једноставнија: била је жена којој је био потребан интелектуални и емотивни партнер, а своје љубавнике (попут моћног Потемкина) користила је као државне службенике. Потемкин јој је заправо био незванични муж и творац руске флоте на Црном мору.
Катарина Велика умрла је 1796. године, оставивши иза себе државу која је коначно постала светска сила. Њена владавина била је спој просветитељске филозофије и деспотске снаге. Она је доказала да порекло не значи ништа ако је воља за моћи поткована знањем. Руска историја се дели на пре и после ње, јер је она била та која је од заостале кнежевине направила империју која сија хладним, али вечним сјајем.