Те спарне париске вечери, 1902. године, публика у театру „Робер Уден” није ни слутила да ће присуствовати рађању потпуно новог света. Док су господа поправљала своје цилиндре, а даме шириле лепезе, на платну се појавио призор који је пркосио свим законима тадашње логике: огромна ракета у облику метка забија се право у око Месеца који има људско лице.
Жорж Мелијес, човек кога ће историја запамтити као „мађионичара седме уметности”, те ноћи је званично лансирао први научнофантастични филм у историји – „Пут на Месец” (Le Voyage dans la Lune).
Топ од 300 метара и плес по звездама
За разлику од својих савременика, браће Лимијер, који су снимали свакодневне призоре попут уласка воза у станицу, Мелијес је желео нешто немогуће. Инспирисан романима Жила Верна и Херберта Џорџа Велса, он је конструисао фантазију која је коштала тада вртоглавих 10.000 франака.
Радња је за тадашње појмове била револуционарна: група астронома, предвођена професором Барбенфуијем (кога тумачи сам Мелијес), одлучује да отпутује на Месец. Изградња огромног топа, изливање ракете и коначно лансирање праћени су ефектима који су публику остављали без даха. Мелијес је користио ручно бојење сваког фрејма, дуплу експозицију и свој чувени „стоп-трик” како би створио илузију нестајања и појављивања Селенита, ратоборних становника Месеца.
Шок међу гледаоцима: страх, смех и неверица
Када су се на платну појавили Селенити – бића која експлодирају у диму чим их додирне кишобран, у сали је настао мук. Људи су се питали да ли је могуће да камера тако вешто лаже. Филм који је трајао свега 14 минута успео је да сажме сву наду и страх ере која је тек почињала да верује у моћ технологије.
Међутим, успех није дошао без скандала. Историјски подаци говоре да је Мелијес постао жртва првог великог филмског пиратства. Сарадници Томаса Едисона тајно су направили копије филма и почели да га приказују широм Америке, а да Мелијес од тога није видео ни један једини долар. Ипак, слава коју је стекао те 1902. године била је неуништива.
Предвидвиђање Апола 11
Данас, из наше перспективе, Мелијесов Месец можда изгледа наивно, али његова историјска тачност лежи у визији. Он је 67 година пре Нејла Армстронга предвидео да ће човек заиста крочити на сиву прашину.
„Пут на Месец” није био само филм, био је то доказ да је камера моћнија од топа. Док су политичари 1902. године цртали границе на земљи, Мелијес је својим објективом избрисао границу између могућег и немогућег. Те ноћи у Паризу, Месец више није био недостижно божанство, већ дестинација која чека оне довољно храбре да замисле немогуће.