Вредност тржишта непокретности у Србији у 2025. години износила је рекордних 8,1 милијарду евра, што представља раст од 8,6 одсто у односу на 2024. годину, док је број купопродајних уговора 129.185, што је повећање од 1,8 одсто у односу на 2024. годину, саопштено је данас из Републичког геодетског завода.
Како се наводи, тржиште станова забележило је пораст активности у односу на 2024. годину, мерено растом броја купопродајних уговора од 5,5 одсто и растом вредности тржишта од 17,4 одсто.
Осим станова, тржишна вредност гаражних простора порасла је за 17,3 одсто, уз смањење броја уговора од 4,8 одсто. Сегмент кућа такође показује пораст вредности за 8,8 одсто и благо смањење броја уговора за 1,4 одсто.
Повећање броја уговора за 7,2 одсто и вредности за 1,2 одсто забележено је у сегменту грађевинског земљишта. Код пословних простора уочен је умерен раст броја уговора од 1,2 одсто и вредности тржишта за 3,8 одсто.
Од свих сегмената, једино је тржиште пољопривредног земљишта забележило смањење броја уговора од 10,8 одсто, као и смањење вредности тржишта од 14,1 одсто.
Највећи део укупне вредности промета на тржишту непокретности инвестиран је у станове, са износом од 4,8 милијарди евра и уделом од 60 одсто укупно прометоване вредности.
За куповину кућа издвојено је 655,5 милиона евра, тј. 8,1 одсто, за грађевинско земљиште 549,2 милиона евра, односно 6,8 одсто, за пословне просторе 337,8 милиона евра или 4,2 одсто, а за пољопривредно земљиште 229,4 милиона евра, што је 2,8 одсто.
Град Београд доминира у укупној вредности прометованих станова на нивоу Србије, са уделом од 53 одсто. Такође, има највеће учешће у вредности прометованих гаражних простора са 68 одсто, као и у вредности пословних простора са 48 одсто, одсносно грађевинског земљишта са 47 одсто.
С друге стране, регион Војводине предњачи у вредности промета пољопривредног земљишта са уделом од 72 одсто, као и у промету кућа са 41 одсто и викендица 54 одсто.
Највећи број купопродајних уговора у 2025. години које су доставили јавни бележници је са подручја Основног суда у Новом Саду – 11.176, док је највећи обим новчаних средстава остварен на подручју Првог основног суда у Београду у износу од 1,4 милијарде евра.
Канцеларија Јавни бележник Љубица Бајић са територије Основног суда у Новом Саду је канцеларија са највећим бројем достављених купопродајних уговора у 2025. години – 1.906, док је канцеларија Јавни бележник Драгина Дивац са територије Другог основног суда у Београду канцеларија са највећим обимом новчаних средстава од око 249,2 милиона евра.
Како се наводи, кредитно финансирање забележено је у 14 одсто уговора о промету непокретности што представља пораст од четири процентна поена у односу на прошлу годину. Највећи део ових средстава усмерен је на куповину станова: у 31 одсто уговора о купопродаји станова евидентирано је кредитно плаћање, што представља пораст од 8 процентних поена у односу на 23 одсто из претходне године.
Када је реч о највишим ценама прометованих непокретности у Србији у 2025. години најскупљи квадрат стана продат је по цени од 15.298 евра за метар квадратни на територији београдске општине Савски венац, док је највећа сума у износу од 1,8 милиона евра издвојена за стан на локацији „Београд на води“.
Најскупља кућа продата је на територији градске општине Савски венац за 3,8 милиона евра, а на територији исте градске општине је најскупље гаражно место плаћено 66.000 евра.
Најскупљи квадрат пословног простора прометован је на територији београдске општине Стари град за 8.974 евра, а највиша постигнута цена пословног простора је 2,8 милиона евра.
За најскупље пољопривредно земљиште у Србији у 2025. години је издвојено 5,9 милиона евра на територији општине Шид, наводи се у саопштењу.