Помоћник директора Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) Горан Михајловић изјавио је данас, поводом 23. марта Светског дана метепрологије, да наша земља може да се похвали да има 170 година дугу традицију у метеорологији, још од средине 19. века, као и да је једна од 45 земаља које су оснивачи Светске метереолошке организације.
„Овај дан је можда прилика да се сетимо и Владимира Јакшића који је први започео мерења на Сењаку, професора (Милана) Недељковића оснивача метеоролошке опсерваторије и државне мреже метеоролошких станица. Прве прогнозе су почеле још 1902, а од 1912. су објављиване у ‘Политици’. Дакле, У Србији се више од 100 година раде прогнозе времена на бази осматрања и на бази размене података“, рекао је Михајловић за Танјуг.
Нагласио је да је Хидрометеоролошки завод Србије један од завода из 45 земаља које су оснивачи Светске метеоролошке организације и да је директор РХМЗ стални представник у том телу.
„Такође, интензиван развој нумеричких модела од друге половине 20. века је делом допринос српске метеорологије, академика Месингера Јањића. И у том смислу заиста српска метеорологија има поносан и развојни пут“, навео је Михајловић.
Он је истакао да Светска метеоролошка организација за сваки Светски дан метереологије одабере тему, а да је то ове године „Осматрај данас за безбеднију будућност“.
„Свакако осматрања су важна и за оно што је посебно актуелно, а то су климатске промене. Јер управо данас не бисмо знали да постоји нека промена да немамо ту историјску базу и да немамо, што се тиче Србије, преко 170 година свакодневних квалитетних метеоролошких осматрања. Треба истаћи значај метеоролошког осматрача који бележи тренутно стање и вредности метеоролошких параметара као што су притисак, температура, влажност, падавине, све оне вредности које се свакодневно прате сваког сата, а кроз аутоматска мерења и на нивоу минута бележе и сливају у метеоролошке базе“, навео је Михајловић.
Он наглашава да ти подаци јединствено могу да се забележе само у датом тренутку.
„Аутентичан податак може да се забележи у датом тренутку и то је оно што даје посебну важност. Да немамо податке, рецимо, из друге половине 19. века или почетка 20. века какво је време било, каква је била температура, не бисмо данас могли да говоримо о томе да постоји одређена промена. Те промене не бисмо могли да пратимо, не бисмо могли ни да стартујемо наше симулације, односно нумеричке моделе, како би предвидели шта ће да се деси у будућности“, објашњава метеоролог.
Он објашњава да су, да би се дао одговор на питање какво ће бити време бити данас, потребна осматрања са копна, мора, из ваздуха, сателитска и радарска.
„Све то се кроз хиљаде процесора обради и, на крају, анализира од стране синоптичара и кроз његово знање и искуство се продукује једна прогноза“, истакао је Михајловић.
Што се тиче улоге временске прогнозе у историји, он каже да је остала иста и да се човек увек интересовао за време из два разлога.
„Пре свега да се заштити од неповољног, лошег и опасног времена, а са друге стране да искористи повољно време и да на основу тога планира своје активности„, констатовао је Михајловић.
Он додаје да је данас друштво посебно осетљиво и рањиво када говоримо о временским приликама и да је, у том смислу, успостављени хидрометеоролошки систем ране најаве и упозорења веома битан.
„Глобална иницијатива која је потекла пре неколико година од стране генералног секретара УН и задужења Светске метеоролошке организације зове се „упозорење за све“, где се схватило колико је важно да сваки грађанин света буде благовремено упозорен на опасно време. У том смислу и РХНЗ последњих десетак година издаје упозорења кроз дефинисане критеријуме опасне појаве управо да би се смањио тај ризик и рањивост заједнице“, рекао је Михајловић.
Додаје да су сви наши планови, како друштвеног, тако и економског развоја, базирани и на метеоролошким подацима и пројекцијама како ће бити време.
„С обзиром на утицај и климатске промене, тај значај је све већи јер утицај времена на оно што зовемо временско зависни сектор, односно сектор који зависи од времена, а који чини више од 50 одсто бруто друштвеног производа је све значајнији, с обзиром да су, кроз климатске промене, опасне и ванредне временске ситуације чешће и интензивније, чему смо сведоци последњих 10-15 година„, упозорио је Михајловић.
Што се тиче непогода које су погађале Србију последњих година, он издваја поплаве и суше као оне са највећим утицајем.
„Оно што можемо говорити о будућности је, не толико недостатак падавина, колико сам неповољан распоред, где месечну количину падавина можете забележити у једном дану и, статистички гледано, рећи да је тај месец имао просечне падавине. Међутим, ако погледате детаљније, видећете да су се те падавине оствариле у једном дану“, навео је Михајловић.
Додаје да је вода посебан значајан ресурс, поготово што је Србија везана за пољопривреду, и истиче да би бољи распоред падавина био веома значајан за нас.
Истовремено, он упозорава да ће опасност од суша бити значајан ризик у будућности.