Феномен познат као „сладоледна главобоља“ или научним речником сфенопалатина ганглионеуралгија представља један од најбржих биомеханичких одговора људског организма на спољни термални стрес.
Иако делује као безазлена казна за превелику халапљивост, овај оштар пробој бола у пределу чела заправо је резултат софистицираног заштитног механизма који мозак активира када осети нагли пад температуре у својој непосредној близини.
Све почиње у тренутку када ледена маса сладоледа или охлађеног пића додирне горње непце. На том месту налази се сплет крвних судова који су директно повезани са дотоком крви у лобањску дупљу.
Када се непце нагло охлади, тело реагује инстинктивно покушавајући да задржи топлоту у виталним зонама. Крвни судови се најпре нагло скупљају вазоконстрикција, а затим се у паничном покушају поновног загревања ткива нагло шире вазодилатација. Управо та брза промена обима крвних судова активира болне рецепторе који шаљу сигнал кроз тригеминални живац, пети мождани нерв који је задужен за пренос осећаја са лица и главе.
Оно што овај феномен чини посебно занимљивим јесте чињеница да нас не боли непце које је у контакту са сладоледом, већ чело или слепоочнице. Ова појава се назива пренесени бол.
Мозак прима информацију од тригеминалног живца, али пошто тај исти живац преноси сигнале и са лица и са главе долази до својеврсног кратког споја у тумачењу података. Центар за бол у мозгу интерпретира хладноћу са непца као интензиван притисак или бол у горњем делу главе, стварајући илузију да нам се лобања буквално смрзава изнутра.
Иако је свако ко је икада пробао хладну храну искусио овај бол, озбиљнија истраживања почела су тек у другој половини двадесетог века.
Један од пионира у проучавању ове теме био је доктор Џозеф Хулхан који је 1968. године објавио запажен рад у часопису British Medical Journal. Он је тада користио термин сладоледна главобоља, како би демистификовао стање које су многи пацијенти описивали као изненадни напад мигрене. Касније су истраживачи попут Хорхеа Серадора са Харварда 2012. године спровели експерименте који су потврдили да је кључни фактор управо нагли пораст протока крви кроз предњу мождану артерију, што доказује да је организам спреман да жртвује удобност зарад очувања температуре мозга.
Како преварити биологију
Статистика показује да отприлике свака трећа особа пати од ове врсте бола, а учесталост је знатно већа код људи који већ имају историју мигрена.
Просечно трајање бола је између 20 и 60 секунди, а интензитет достиже врхунац веома брзо након контакта са хладноћом. Најефикаснији начин за заустављање овог процеса је врло једноставан и захтева брзу реакцију.
Чим осетите почетак бола потребно је притиснути језик уз горње непце или попити гутљај течности која је на собној температури. Тиме се убрзава повратак природне топлоте непца чиме се крвним судовима шаље сигнал да опасност од смрзавања више не постоји, што доводи до тренутног престанка неуролошког аларма.