Иако је мај месец када природа цвета у пуном сјају, за милионе људи широм света он представља подсетник на свакодневну борбу за оно што је већини најприродније, а то је чист и лак удах. Управо се мај обележава као Међународни дан оболелих од астме са циљем да се подигне свест о овој хроничној болести дисајних путева која не бира ни године ни географску ширину. Према званичним правилима Глобалне иницијативе за астму (GINA), овај дан се обележава првог уторка у мају.
Астма није само повремени кашаљ или замарање, већ комплексно стање које захтева дисциплину, разумевање и адекватну терапију како би се квалитет живота одржао на високом нивоу.
Астма је у својој суштини хронично запаљење слузокоже дисајних путева. Када се особа која болује од астме сусретне са одређеним окидачем, њени бронхији реагују бурније него код здравих људи. Мишићи око дисајних путева се грче, слузокожа отиче, а стварање густог секрета додатно сужава простор за пролазак ваздуха. Тај осећај стезања у грудима и препознатљиво шиштање при издисају заправо су звуци борбе организма да допреми неопходан кисеоник до крвотока. Занимљиво је да многи људи живе са благим облицима астме а да тога нису ни свесни, приписујући своје симптоме лошој кондицији или честим прехладама.
Окидачи из окружења и генетски код
Узроци настанка астме су комбинација наследног фактора и утицаја спољашње средине. Док неки људи носе генетску предиспозицију, пресудну улогу често играју такозвани тригери. Полен, кућна прашина, длака кућних љубимаца, па чак и нагле промене температуре или изразито загађен ваздух могу изазвати напад. Поред физичких фактора, савремена медицина све више наглашава улогу стреса и снажних емоција који кроз нервни систем директно утичу на сужавање дисајних путева.
Међутим, астма није препрека за активан живот, што доказују бројни врхунски спортисти који су ову болест држали под контролом и освајали олимпијске медаље.
Савремени приступи лечењу и контрола болести
Лечење астме је током последњих деценија доживело праву револуцију. Данас се терапија углавном дели на лекове за брзо олакшање симптома и лекове за дугорочну контролу који спречавају настанак упале. Инхалациона терапија, популарне пумпице, омогућава да лек стигне директно у плућа у веома малим дозама, чиме се избегавају системски нежељени ефекти. Кључ успеха лежи у редовном коришћењу превентивне терапије чак и када се пацијент осећа потпуно добро.
Само на тај начин плућа остају заштићена од трајних промена које дуготрајна неконтролисана упала може да изазове.
Многе ће изненадити податак да укупна површина плућних алвеола код одраслог човека може покрити површину једног тениског терена. Ова невероватна ефикасност природе омогућава нам да обављамо најтеже физичке послове. Иако астма звучи као ограничавајући фактор, историја је пуна примера људи који су упркос њој постигли невероватне ствари.
Че Гевара је био лекар и револуционар који је патио од тешког облика астме целог живота, док су познати глумци и певачи попут Пинк или Дејвида Бекама јавно говорили о својим искуствима са овом болешћу како би охрабрили друге.
Обележавање Међународног дана оболелих од астме четвртог маја служи као подсетник да нико не треба да се бори сам и да је едукација моћно оружје. Правилно препознавање симптома и правовремена посета пулмологу могу променити ток болести.
Астма не сме бити изговор за седелачки начин живота. Напротив, умерена физичка активност, нарочито пливање у контролисаним условима, може значајно ојачати дисајну мускулатуру. Циљ модерне медицине је да свака особа са астмом може да трчи, смеје се и спава без страха од гушења, јер право на дах је основно право сваког човека.