У лето 1929. године свет је живео у уверењу да је пред њим ново доба саобраћаја. Железнице су већ повезале континенте, прекоокеански бродови скратили су осећај удаљености између држава, а сада је на ред дошло небо. Управо тада, 8. августа, немачки ваздушни брод „Граф Цепелин“ започео је путовање око света, подвиг који је у своје време изазвао готово исто дивљење какво ће касније изазвати летови у космос.
Готово 236 метара дугачак, био је већи од многих тадашњих морских бродова. Када би се појавио изнад града, људи су излазили на улице, заустављали аутомобиле и сатима посматрали сребрни див који је лагано клизио небом.
За разлику од авиона, који су још били релативно мали и непоуздани, ваздушни брод је уливао осећај величанствености и сигурности.
У његовој унутрашњости налазиле су се удобне кабине, просторија за обедовање, салон за дружење и место предвиђено за читање и одмор. Путници су током лета могли да посматрају пејзаже кроз велике прозоре, да пишу писма или разговарају са сапутницима као да се налазе у хотелу, а не хиљадама метара изнад земље.
Само путовање било је право техничко чудо.
Ваздушни брод је полетео из Сједињених Америчких Држава, затим наставио ка Немачкој, преко огромних пространства Совјетског Савеза, Сибира и Далеког истока, стигао до Јапана, потом прешао Тихи океан и вратио се у Америку. Нарочито је импресиван био лет преко Тихог океана, јер је у то време мало која летелица могла да савлада такву удаљеност.
Једна од најмање познатих занимљивости јесте да су метеоролошке прогнозе за овакво путовање биле далеко скромније него данас. Посада је често морала да доноси одлуке на основу ограничених података, ослањајући се на искуство и посматрање облака, ветрова и атмосферских прилика. Упркос томе, лет је изведен са задивљујућом прецизношћу.
Још необичније делује податак да су путници током лета могли да шаљу разгледнице и писма. Поштанске пошиљке које су носиле ознаку да су пренете ваздушним бродом данас представљају вредне колекционарске примерке. За многе људе тог времена било је незамисливо да писмо може да обиђе пола планете ваздушним путем.
Током свог радног века „Граф Цепелин“ је обавио скоро шест стотина летова и прешао више од милион и по километара. Ниједан други ваздушни брод није постигао тако импресиван учинак. Због тога га историчари ваздухопловства често сматрају најуспешнијим ваздушним бродом икада изграђеним.
Мало ко данас зна да је ова летелица посетила и Арктик. Године 1931. учествовала је у научној експедицији изнад северних поларних области. Научници су из ваздуха снимали подручја која су дотад била слабо истражена, прикупљали податке о леду и временским приликама и правили карте делова света до којих је било тешко стићи копном или бродом.
Посебно је занимљиво да је „Граф Цепелин“ користио такозвани плави гас као погонско гориво. Он је имао густину сличну ваздуху, па се приликом трошења горива није значајно мењала равнотежа летелице. То је било изузетно паметно техничко решење које је омогућавало дуге летове без већих проблема са стабилношћу.
У време када је обилазио планету, многи су били уверени да ће управо ваздушни бродови постати главно превозно средство будућности. Замишљане су редовне ваздушне линије између Европе, Америке, Африке и Азије, а поједини стручњаци предвиђали су да ће велики градови добити посебне луке за прихват ових небеских дивова.
Судбина је, међутим, кренула другим путем.
Развој авиона био је бржи него што се очекивало. Летелице са крилима постајале су све сигурније, брже и економичније. После трагичне несреће ваздушног брода LZ 129 Hindenburg 1937. године, поверење јавности у ову врсту превоза нагло је опало, а ера великих ваздушних бродова почела је да се гаси.
Ипак, путовање „Графа Цепелина“ око света остало је један од најсмелијих подухвата међуратног доба. Оно припада времену када су људи веровали да технолошки напредак нема границе и када је будућност изгледала као огроман сребрни брод који мирно плови небом. Данас, скоро читав век касније, тај лет делује као успомена на свет који је могао да крене сасвим другачијим путем – свет у коме бисмо можда и даље путовали изнад океана у летећим палатама, споро, тихо и са погледом на облаке кроз прозор салона.