Осмог августа 1921. године у Калифорнији је рођена Естер Вилијамс, девојчица која је своју слободу пронашла у води. Њена прича почиње на јавним базенима Лос Анђелеса, где је као тинејџерка рушила светске рекорде у пливању. Требало је да буде звезда Олимпијских игара у Токију 1940. године, али је избијање Другог светског рата те снове претворило у прах. Уместо да очајава, Естер је свој спортски дисциплиновани дух преточила у потпуно нову форму уметности. Када ју је Холивуд позвао, нису тражили само лепо лице, већ снагу коју је носила у раменима и плућима. Тако је рођен „аква-мјузикл“, жанр у којем је она била апсолутна и неприкосновена владарка.
Жена од челика у светлу флуоресцентних светала
Иза бајковитих призора у којима Естер израња из воде окружена ватрометом и цветним аранжманима, крила се жена невероватне издржљивости. Њен посао био је физички бруталан – проводила је и по четрнаест сати дневно у води, често у базенима који су били превише хладни или препуни хемикалија које су јој гризле очи. Неколико пута је озбиљно повредила кичму током извођења опасних скокова, а једном је чак замало ослепела. Ипак, никада није тражила повластице. Естер је поседовала карактер праве шампионке; била је директна, често духовита на сопствени рачун и изузетно рационална у свету који је почивао на илузијама. Није дозволила да је Холивуд претвори у крхку лутку, већ је кроз своје филмове промовисала здраву, снажну и активну женску фигуру.
Иза камере
Лични живот Естер Вилијамс био је далеко од холивудског срећног краја. Удавала се четири пута и често се борила са патријархалним очекивањима својих партнера који су желели да је виде као домаћицу, док је она била једна од најплаћенијих звезда свог времена. Била је и успешна пословна жена која је паметно инвестирала свој новац у производњу купаћих костима и базена, схвативши пре многих других значај претварања сопственог имена у бренд. Њена интелигенција и прагматичност биле су њен штит у индустрији која је често трошила и одбацивала жене. Остала је упамћена као особа која је знала када треба да зарони дубоко, али и када је време да изрони и каже своју истину.
Естер је преминула у дубокој старости, 6.јуна 2013. године, али њен утицај на популарну културу остаје непролазан. Она је била та која је пливање учинила гламурозним, а женски спорт достојним филмског платна. Њен рођендан, 8. мај, подсећа нас на то да се прави карактер гради кроз дисциплину и отпор према тешким околностима. Она није била само „холивудска сирена“, већ жена која је доказала да се може бити истовремено и грациозан и несаломив. Њена прича је тријумф воље над пропуштеним приликама и вечни доказ да, када се једна врата затворе (попут олимпијских), снажна жена увек пронађе нови начин да засија.
Филмови Естер Вилијамс били су толико популарни да су током четрдесетих и педесетих година донели тадашњем студију МГМ више од 80 милиона долара чисте зараде, што би данас вредело милијарде. Занимљиво је да је због ње наменски изграђен базен на сету вредан 250.000 долара, који је имао прозоре за подводно снимање, што је била техничка иновација тог доба.
Мало је познато да је Естер, упркос томе што је била врхунска пливачица, једном приликом провела преко 50 сати под водом током једне недеље снимања, што је довело до перфорације обе бубне опне. Такође, остало је забележено да је током каријере снимила преко 25 филмова, а за сваки од њих је сама дизајнирала или прилагођавала купаће костиме како би били функционални за захтевне кореографије. Њено име је постало синоним за здрав живот, а након повлачења са филма, обучавала је хиљаде деце пливању, верујући да је вода најприродније окружење за развој људског духа. Данас се сматра пионирком синхроног пливања, спорта који без њене појаве вероватно не би био део олимпијске породице.