Догађаји:
1645 — У грађанском рату у Енглеској снаге парламентариста под вођством Оливера Кромвела и Томаса Ферфакса поразиле су код Нејзбија ројалисте под вођством принца Руперта од Палатината.
1667 — Окончана је битка на Медвеју у којој је низоземска флота нанела Краљевској морнарици најтежи пораз у њеној историји.
1775 — Континентални конгрес је основао Континенталну војску, што и Армија САД узима као датум свог оснивања.
1777 — Континентални конгрес је прихватио заставу „звезда и пруга“ као званично државно знамење.
1789 — Енглески капетан Вилијам Блај, са 18 присталица, после драматичног путовања и више од 3.500 чамцем пређених миља, стигао на острво Тимор близу Јаве.
1800 — Наполеон Бонапарта поразио аустријске трупе у пресудној бици код Маренга у Италији.
1848 — Англофони насељеници у Сономи су почели побуну против Мексика и прогласили Републику Калифорнију.
1900 — Хаваји су постали територија САД.
1940 — Немци су током битке за Француску заузели Париз.
1941 — Председник САД Френклин Делано Рузвелт наредио замрзавање имовине Немачке и Италије у Америци.
1954 — Амерички председник Двајт Ајзенхауер је потписао закон којим су речи под Богом додати у заклетву застави САД.
1962 — У Паризу основана Европска организација за истраживање свемира.
1966 — Конгрегација за наук вјере је укинула Индекс забрањених књига.
1985 — Белгија, Француска, Западна Немачка, Луксембург и Холандија су потписале Шенгенски споразум са циљем укидања систематских пограничних контрола.
1990 — У Букурешту је 10.000 рудара, уз подршку власти како је тврдила опозиција, растурило шаторско насеље студената који су демонстрирали против власти у центру града и демолирало редакције појединих листова и седишта опозиционих странака.
1992 — У Београду први пут после 45 година одржана литија за празник Духова на којој је учествовало око 10.000 људи предвођених патријархом српским Павлом; у организацији Грађанског савеза Србије неколико хиљада Београђана учествовало је на манифестацији „Последње звоно“ са поруком режиму Слободана Милошевића да је његово време истекло.
1992 Почетак Операције Коридор 92
1993 — Тансу Чилер је постала прва жена премијер у историји Турске.
1995 — Чеченски побуњеници извршили напад на град Буђоновск на југу Русије, узели 1.500 таоца и заузели владине зграде. У нападу је погинуло око 100 људи, а таоци су враћени након преговора са руским премијером Виктором Черномирдином.
2000 — Италијанске власти испоручиле су Турској Мехмеда Али Агџу након што га је председник Италије помиловао. Агџа је због покушаја атентата 1981. на папу Јована Павла II, провео 19 година у италијанском затвору.
2001 — Влада СР Југославије усвојила нацрт закона о сарадњи с Међународним судом за ратне злочине у Хагу. Након неуспешних преговора с коалиционим партнером Социјалистичком народном партијом Црне Горе, нацрт закона повучен је из процедуре Савезне скупштине 21. јуна.
2003 — На референдуму у Чешкој, 81% грађана гласало за приступање ЕУ.
Рођења:
1798 — Франтишек Палацки, чешки историчар и политичар. (прем. 1876)
1811 — Херијет Бичер Стоу, америчка аболиционисткиња и књижевница. (прем. 1896)
1879 — Артур Дафи, амерички атлетичар. (прем. 1955)
1894 — Љубица Јанковић, српска етномузиколошкиња. (прем. 1974)
1916 — Дороти Макгвајер, америчка глумица. (прем. 2001)
1924 — Владимир Солоухин, руски писац и песник. (прем. 1997)
1928 — Че Гевара, аргентински марксистички револуционар, лекар, писац, герилски вођа, дипломата и војни теоретичар. (прем. 1967)
1930 — Бора Костић, српски фудбалер. (прем. 2011)
1930 — Предраг Палавестра, српски књижевник, историчар књижевности и академик. (прем. 2014)
1946 — Доналд Трамп, амерички предузетник и политичар, 45. председник САД.
1954 — Вил Патон, амерички глумац.
1956 — Кинг Дајмонд, дански музичар, најпознатији као фронтмен група Mercyful Fate и King Diamond.
1963 — Миломир Миљанић, српски певач и гуслар.
1969 — Штефи Граф, немачка тенисерка.
1974 — Саша Дончић, словеначки кошаркаш и кошаркашки тренер.
1983 — Луј Гарел, француски глумац, редитељ и сценариста.
1988 — Кевин Макхејл, амерички глумац, певач и плесач.
Смрти:
1837 — Ђакомо Леопарди, италијански писац. (рођ. 1798).
1904 — Јован Јовановић Змај, српски писац и лекар. (рођ. 1833).
1928 — Емелин Панкхерст, британска суфражеткиња. (рођ. 1858).
1936 — Максим Горки, руски писац. (рођ. 1868).
1936 — Фриц Вит, један од истакнутијих команданата Вафен-СС-а. Био је први командант 12. СС дивизије Хитлерјугенд.
1946 — Џон Берд, шкотски инжењер. (рођ. 1888
1968 — Салваторе Квазимодо, италијански песник. (рођ. 1901).
1979 — Благоје Јастребић магистар српског језика и књижевности, књижевник, есејиста. (рођ. 1941)
1986 — Хорхе Луис Борхес, аргентински писац. (рођ. 1899).
2018 — Душан Анђић, српски сценариста, књижевник и редитељ (рођ. 1943).
Празници и дани сећања:
Светски дан добровољног давања крви
Дан европског Амазона