Вековима је шах важио за врхунски бастион људске интелигенције, место где су се укрштали стратегија, интуиција и психолошко надмудривање. Таблом су владали генији чији се сваки потез посматрао као уметничко дело, све док инжењери нису конструисали противника лишеног маште, емоција и свести, али снабдевеног застрашујућом рачунарском снагом.
Судар два потпуно различита света досегао је врхунац када је суперкомпјутер Deep Blue изазвао Гарија Каспарова, тадашњег неприкосновеног светског шампиона и по многима највећег шахисту свих времена. Каспаров је у борбу унео читаво људско искуство: дубоко разумевање позиције, способност ризиковања и природни осећај за притисак. Са друге стране табле налазила се решетка електронских кола која је у свакој секунди прорачунавала стотине милиона могућих позиција.
Први окршај 1996. године завршио се тријумфом људског духа. Каспаров је успео да слави резултатом 4:2, остављајући утисак да је жива интуиција и даље недостижна за силиконске процесоре. Међутим, слика се драматично променила у реваншу 1997. године. Унапређена верзија рачунара искористила је и најмање пад концентрације противника и однела историјску победу резултатом 3,5:2,5.
Психолошки слом шампиона током и након меча отворио је бројне контроверзе. Каспаров је јавно изражавао сумњу да су током партија људски гросмајстори тајно интервенисали и помагали машини, али за такве тврдње никада нису пронађени докази. Неспорно је остало само то да је традиционална граница између човека и технологије управо ту заувек срушена.
Највећи парадокс читавог догађаја лежи у чињеници да Deep Blue није имао ни најмању свест о ономе што је постигао. Суперкомпјутер није осетио понос, нити је разумео историјски значај тренутка. За машину то није била игра уметности и надметања, већ обична математичка матрица коју је успешно кодирала.
Након тог историјског меча, шах је престао да буде бојно поље на коме човек доказује апсолутну супериорност над технологијом. Смислено прихваћени, шаховски програми су постали стандардни алати за анализу без којих је савремени спорт незамислив. Ипак, судар на 107. спрату оставио је за собом много дубље филозофско питање: да ли је за врхунско достигнуће уопште потребно свесно разумевање, или је сирова брзина обраде података сасвим довољна да надмаши људски ум?