Догађаји:
527 — Источноримски (византијски) цар Јустинијан I (527—565.) ступио на престо — почетак једне од најсјајнијих владавина у римско-византијској историји.
1291 — Три кантона, Ури, Унтервалден и Швиц су су склопили савез за одбрану од Хабзбурговаца. Тај савез је био основа за стварање Швајцарске. Овај дан се прославља као национални празник Швајцарске
1560 — Шкотски парламент је укинуо папску јурисдикцију и одобрио калвинистичку вероисповест. Тиме је основана Шкотска црква.
1774 — Џозеф Пристли, британски хемичар, открио је гас који је назвао „dephologisticated air”. Овај је гас данас познат као кисеоник.
1778 — Отворена је прва штедионица у свету у немачком граду Хамбургу.
1793 — Као прва земља у свету, Француска је увела метрички систем мера.
1798 — Британска флота адмирала Хорација Нелсона уништила је француску флоту под командом адмирала Франсоа Бријеса у бици код Абукира, близу Александрије. Наполеонова је војска у Египту после тог пораза остала одсечена од Европе.
1800 — Парламент Ирске је усвојио Закон о унији, којим ће се 1. јануара 1801. Велика Британија и Ирска ујединити у Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске.
1813 — Изашао је први број првог српског дневног листа, „Новина сербских”, у Бечу. Лист су покренули Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић. Лист је угашен 1822. године због проблема са штампаријом.
1834 — Забрањено је ропство у целој Британској империји. Тиме је у британским колонијама ослобођено више од 770.000 робова.
1877 — У засеоку Ђурићи на планини Тари, Јосиф Панчић пронашао нову врсту оморике која је по њему добила име — Панчићева оморика
1881 — На снагу ступиле одлуке аустроугарских државних власти од 15. јула (исте године) о укидању Развојачене Крајине и укључивању те територије у састав Краљевине Хрватске и Славоније.
1894 — Због спора око Кореје, Јапан је објавио рат Кини.
1914 — Четири дана после аустроугарског објављивања рата Србији, Француска је прогласила општу мобилизацију, Немачка је објавила рат Русији, док је Италија прокламовала неутралност.
1921 — Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је донела Закон о заштити државе, на основу којег је забрањен рад Комунистичкој партији и њеним посланицима у Скупштини (којих је било 58) поништила мандате.
1936 — 11. олимпијске игре у Берлину отворио је Адолф Хитлер.
1944 — У Вашави је избио устанак против немачке окупације. После двомесечних борби Немци су савладали устанике, а велики број њих послали у концентрационе логоре.
1958 — Јордански краљ Хусеин поништио је федерацију своје земље са Ираком.
1960 — Бенин је прогласио независност од Француске.
1966 — Почео је 11. пленум Комунистичке партије Кине. На пленуму је донета одлука о почетку „културне револуције”, која је трајала десет година.
1975 — Државници 35 земаља потписали су у Хелсинкију завршни документ Конференције о европској безбедности и сарадњи (КЕБС, данас Организација за европску безбедност и сарадњу, ОЕБС). Међу потписницима је био и југословенски председник Јосип Броз Тито.
1994 — Роман Херцог, председник Немачке, изразио је жаљење Пољацима због патњи које су претрпели током немачке окупације у Другом светском рату.
1996 — Објављен роман Игра престола америчкога писца Џорџа Р. Р. Мартина.
2000 — Екстремисти у Кашмиру у Индији извршили су седам напада у којима је око 90 људи убијено а више десетина рањено. Већина жртава су били хиндуских ходочасници.
2001 — Тони Блер, премијер Велике Британије, започео је званичну посету Аргентини. То је била прва посета неког британског премијера Аргентини од Фокландског рата 1982. године.
2007 — У паду моста преко Мисисипија у Минеаполису 13 особа је погинуло, а на десетине је повређено.
2008 — Почео рат у Грузији који се водио између Грузије са једне и Русије и грузијских отцепљених територија Јужне Осетије и Абхазије са друге стране. Након неколико дана жестоких окршаја у овој области између грузијске војске и снага Јужне Осетије, грузијски војници су 7. августа покушали да заузму град Цхинвали, главни град Јужне Осетије.
2010 — Забрањене су касетне бомбе, једно од најмонструознијих конвенционалних наоружања, где према званичним подацима УН-а страда преко 95 % цивила. Уједињене нације су изгласале ову конвенцију о забрани касетних бомби, када је првих 30. држава ратификовало ову конвенцију у својим парламентима.
Рођења:
1744 — Жан Батист Ламарк, француски научник. (прем. 1829)
1790 — Глигорије Возаровић, први српски књиговезац, књижар, самостални издавач и библиотекар. (прем. 1848)
1819 — Херман Мелвил, амерички књижевник. (прем. 1891)
1841 — Едуард Херцог, први старокатолички бискуп Швајцарске. (прем. 1924)
1885 — Ђерђ де Хевеш, мађарски радиохемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1943). (прем. 1966)
1894 — Отавио Ботекја, италијански бициклиста. (прем. 1927)
1899 — Јосип Кулунџић, драмски писац, драмски режисер, теоретичар драме и позоришта, романсијер. (прем. 1970)
1910 — Бојан Ступица, српски редитељ, архитекта, драматург, професор, педагог и градитељ позоришта. (прем. 1970)
1929 — Лејла Абашидзе, грузијска глумица, редитељка и сценаристкиња. (прем. 2018)
1930 — Пјер Бурдје, француски социолог, антрополог и филозоф. (прем. 2002)
1936 — Ив Сен Лоран, француски модни дизајнер. (прем. 2008)
1942 — Џери Гарсија, амерички музичар, најпознатији као гитариста и певач групе Grateful Dead. (прем. 1995)
1945 — Даглас Ошероф, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1996).
1952 — Зоран Ђинђић, српски политичар и филозоф, градоначелник Београда (1997), премијер Србије (2001—2003). Зоран Ђинђић је био дугогодишњи председник Демократске странке. (прем. 2003)
1953 — Богдан Диклић, српски глумац.
1954 — Тревор Бербик, канадско-јамајкански боксер. (прем. 2006)
1959 — Џо Елиот, енглески музичар, најпознатији као певач групе Def Leppard.
1960 — Слободан Клипа, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.
1961 — Жарко Ђуровић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
1963 — Кулио, амерички хип хоп музичар, глумац и музички продуцент. (прем. 2022)
1965 — Сем Мендиз, енглески редитељ, сценариста и продуцент.
Смрти:
527 — Јустин I, византијски цар. (рођ. 450)
1137 — Луј VI, краљ Француске. (рођ. 1081)
1627 — Јурај Бараковић, хрватски песник. (рођ. 1548)
1714 — Ана од Велике Британије, краљица Енглеске, Шкотске и Ирске. (рођ. 1665)
1860 — Данило Петровић, црногорски кнез. (рођ. 1826)
1955 — Станислав Винавер, српски песник и преводилац. (рођ. 1891)
1973 — Валтер Улбрихт, источнонемачки државник и први секретар Јединствене радничке партије Немачке. (рођ. 1893)
1996 — Мохамед Фарах Аидид, сомалијски политичар. (рођ. 1934)
1997 — Свјатослав Рихтер, совјетски пијаниста. (рођ. 1915)
2001 — Зузана Халупова, српска сликарка словачког порекла. (рођ. 1925)
2009 — Борка Вучић, истакнути српски политичар и банкарски стручњак. (рођ. 1926)
2011 — Милорад Маркановић, истакнути комуниста, писац дела „Десант на Дрвар”.
1996 — Фрида Бокара, француска певачица, победница Песме Евровизије 1969. године. (рођ. 1940)