Крајем XIX века човек је добио новог сапутника. Није имао ноге, није тражио храну као коњ, није се умарао на дугим путевима. Био је то аутомобил – мала метална машина која је обећавала велику ствар: слободу.
Више није било важно да ли је неко живео далеко од града. Није било потребно чекати кочију или зависити од туђег времена. Довољно је било да окрене кључ, притисне папучицу и крене где жели. Човек је први пут осетио да је растојање нешто што може да победи.
Али, као што се често дешава у историји, победа је имала један мали додатак који нико није прочитао у упутству. Што је више људи добијало слободу кретања, то су улице постајале мање слободне.
Градови су почели да се шире око аутомобила. Прављени су широки булевари, гараже, паркинзи, ауто-путеви. Човек је прилагођавао простор машини коју је направио да би она служила њему. А онда је једног дана схватио да велики део дана проводи седећи у тој истој машини – непомичан.
Некадашњи симбол брзине постао је симбол чекања.
Аутомобил који је требало да скрати пут од куће до посла, често је постао место где човек проводи сате гледајући у браник возила испред себе. Мотор ради, точкови стоје. Технолошко чудо претворило се у приватну малу чекаоницу на точковима.
Први покушаји дана без аутомобила појавили су се као одговор на нафтну кризу седамдесетих година XX века, када су неке земље почеле да размишљају како би изгледао свет са мање зависности од аутомобила. Касније је идеја добила другачији карактер – није више било питање само горива, већ квалитета живота у градовима.
Европска унија је деведесетих година подржала идеју Европског дана без аутомобила, а касније је он постао део Европске недеље мобилности. Једног дана улице које су обично припадале моторима добијају другачију слику: више пешака, бициклиста, деце која могу безбедније да пређу улицу, кафића који излазе на простор који су раније заузимала возила.
Најзанимљивије је што тај дан не говори да је аутомобил непријатељ.
Он је један од најважнијих изума модерног доба. Променио је трговину, медицину, путовања, начин живота. Хитна помоћ, ватрогасци, превоз робе — савремени свет без возила не би функционисао.
Али Светски дан без аутомобила поставља једно чудно питање:
Да ли смо направили машину која нас је ослободила – или смо направили свет у коме морамо да је користимо чак и када нас ограничава?
Можда је највећи историјски апсурд у томе што је човек измислио аутомобил да би могао да иде куда жели, а затим је измислио дан без аутомобила да би се подсетио како изгледа слободно кретање. Једног дана у години град покушава да заборави машину која га је променила. Не зато што је мрзи. Него зато што жели да види како изгледа када је поново направљен за људе.