Данас, 18. септембра по новом календару (односно 5. септембра по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О житију Светог пророка Захарије, Светим мученицима Јувентину и Максимину, Светих 70 мученика и преподобном Атанасију, за наш портал говорио је ђакон Стефан Јосиповић.
Свети пророк Захарија: Отац Претече и чувар јерусалимског храма
Свети пророк Захарија заузима једно од најзначајнијих места у историји нашег спасења. Ђакон Стефан нас уводи у причу о овом великом праведнику, истичући његово порекло и чудесну благовест коју је примио:
„Свети пророк Захарија био је отац Светог Јована Крститеља и из племена Аронова и служио је као свештеник у јерусалимском храму. Док је једном служио у храму, јавио му се анђео Гаврило и објавио да ће његова остарела жена Јелисавета родити сина, коме треба да дају име Јован.“
Како даље наводи ђакон Јосиповић, Захаријина сумња у анђелске речи донела му је привремену казну, која је уклоњена тек по испуњењу Божијег обећања:
„Пошто Захарија није поверовао речима анђела, он је онемео и проговорио је тек када се Јован родио и када је написао да му је име Јован.“
Живот овог пророка био је испуњен великим чудима, али и страшним страдањем у време крвавог Иродовог гоњења, о чему ђакон Стефан детаљно говори:
„Када је цар Ирод наредио убијање витлејемске деце, потражио је и малог Јована, али је Јелисавета успела да побегне са њим у пустињу. Бог је чудесно отворио стену и сакрио Јелисавету и Јована од војника, а у њиховом склоништу потекла је вода и израсла палма. Пошто није открио где се налазе, Захарија је по Иродовој наредби убијен пред олтаром у храму. Јелисавета је преминула 40 дана после Захарије, а млади Јован је остао у пустињи, где га је Бог чувао и хранио до његовог појављивања на Јордану.“
Свети мученици Јувентин и Максимин: Војници Христове Истине
Говорећи о Светим мученицима Јувентину и Максимину, ђакон Стефан истиче њихову непоколебљиву храброст и веру у време владавине цара Јулијана Одступника:
„Свети мученици Јувентин и Максимин били су војници у време цара Јулијана Одступника и страдали су због своје вере у Христа. На једном војничком пиру осудили су цара због његовог гоњења хришћана.“
Њихово одбијање да се одрекну Спаситеља, како објашњава наш саговорник, одвело их је право у мучеништво, али и у вечну славу:
„Неко их је због тога пријавио цару, па су били затворени. Цареви људи покушали су да их одврате од хришћанске вере говорећи им да су се многи њихови другови већ одрекли Христа. Они су, међутим, одговорили да управо зато морају храбро остати верни и принети себе као жртву за веру. Јувентин и Максимин су у ноћи посечени мачем, а њихове мошти су касније пронађене и показале су се чудотворним.“
Светих 70 мученика: Жртва за одбрану Православља
Ђакон се затим осврнуо на страдање 70 угледних хришћана, чија је жртва неизбрисиво сведочанство љубави према Истини. О њиховом покушају да заштите православни народ, ђакон каже:
„На челу са Урваном, Теодором и Медимном, беху ови изабрани од хришћана цариградских у време Валентовог гоњења православља, да као најчеститији и најугледнији грађани оду у Никомидију и моле цара јеретика Аријевца да бар животе поштеди православним хришћанима.“
Уместо милости, дочекала их је сурова и подла превара, о којој ђакон Стефан са тугом говори:
„Цар се разјари и рече им да се врате, а тајно нареди лађарима да кад буду на мору запале лађу, а они да се у чамцу спасу и врате. Тако зле слуге горег господара и учинише. Тела ове дичне седамдесеторице бише сагорела и у море утопљена, а душе њихове испливаше у пристаниште вечног блаженства.“
Преподобни Атанасије: Непоколебљиви исповедник вере
На крају свог обраћања, ђакон Јосиповић говори о преподобном Атанасију Брестском, великом подвижнику и мученику из седамнаестог века, који је свој живот дао чувајући православну веру у тешким временима:
„Подвизавао се у Вилни, а доцније био игуман манастира у Бресту. Због своје непоколебљивости у православљу посечен од католика 5. септембра 1648. године. Мошти му чудодејствују у Бресту.“