У војно-историјским анама, 17. септембар 1944. године уписан је као почетак највеће падобранске операције у историји човечанства, амбициозног подухвата под шифрованим именом Операција Маркет Гарден. На папиру, план који је осмислио прослављени британски маршал Бернард Монтгомери деловао је као чист интелектуални тријумф модерног ратовања.
Идеја је била запањујуће једноставна у својој ароганцији: бацити преко тридесет хиљада падобранаца дубоко иза непријатељских линија у окупирану Холандију, муњевито заузети кључне мостове на рекама Мас, Вал и Доња Рајна, пробити уски оклопни коридор за тенкове и ушетати директно у Берлин до Божића. Монтгомери, човек који је патио од хроничног вишка самопоуздања и патолошке потребе да контролише сваки детаљ, био је толико сигуран у непогрешивост своје ратне математике да је у табелама имао разрађене сатнице чак и за то када официри на терену треба да направе паузу за чај.
Али, тамо где војна сујета црта савршене линије по мапама, стварност обично спрема бруталан шамар. Највећи апсурд Операције Маркет Гарден лежао је у томе што је комплетно руководство савезничких снага одлучило да потпуно игнорише све доказе који су им кварили идеалан сценарио. Холандски покрет отпора је данима пре напада слао паничне извештаје, праћене свежим фотографијама из ваздуха, који су јасно показивали да се у околини Арнема – последњег и кључног моста у операцији – налазе две тешке, елитне немачке СС оклопне дивизије, послате тамо на опоравак.
Сваки разуман обавештајац би у том тренутку повукао ручну кочницу, али британска Врховна команда је те податке дословно гурнула под тепих. Фотографије немачких тенкова скривених под крошњама дрвећа проглашене су „неважним“, а млади британски обавештајни официр Бриано Уркхарт, који је упорно тврдио да падобранце шаљу право у чељусти оклопних звери, хитно је послат на принудно боловање због „нервне исцрпљености“. План једноставно није смео да буде погрешан.
Када су се у недељу ујутру хиљаде белих купола падобрана отвориле изнад мирних холандских поља, технички хаос је истог тренутка оголио сву бизарност бирократског планирања. Из разлога који и данас муче логистичке стручњаке, британски падобранци су у Арнем стигли са радио-станицама типа ВСП-68, које су имале потпуно погрешне батерије и слабе предајнике чији сигнал није могао да пробије чак ни већи нанос пешчаних дина.
Убрзо се развила надреална сцена: док су око њих пуцали тешки немачки топови, савезнички војници који су се налазили на једва два километра удаљености једни од других нису могли да успоставе никакву међусобну везу. Врхунац ироније догодио се када су схватили да једина радио-станица која ради служи за комуникацију са Лондоном, па су официри на терену позивали Британска острва да пренесу поруку колегама у суседној улици, док су локалне вести о кретању тенкова примали преко холандског цивилног телефонског система, користећи уличне говорнице усред ратне зоне.
Док су се лаки пешадинци, наоружани углавном пушкама, очајнички борили против тешких немачких Тигрова, спасоносни британски оклопни Трдесети корпус, који је требало да дојури и пресече коридор, остао је заглављен на једином асфалтираном путу кроз холандске мочваре. Стратези у скупим оделима су потпуно заборавили локалну географију: чим би први тенк у колони био погођен, цео напредак би стао јер тешка возила нису могла да скрену са пута а да одмах не потону у дубоко блато. Цела операција, која је требало да представља тријумф брзине и модерне технологије, претворила се у сурово, статично крварење на уском насипу који су војници убрзо прозвали „Пут пакла“.
Када је девет дана касније наређено повлачење онога што је остало од елитних дивизија, постало је јасно да је Арнем заиста био „један мост предалеко“. Савезници су изгубили преко седамнаест хиљада људи, Холандија је остала у рушевинама, а рат је уместо обећаног Божића продужен за још осам месеци паклених зимских борби. Операција Маркет Гарден остаје као вечни, крвави споменик војничкој бахатости, савршен пример како слепа вера у папирне графиконе и презир према чињеницама са терена могу да претворе брижљиво испланирану тријумфалну параду у једну од највећих трагедија двадесетог века.