Фебруар, други месец по реду у нашем календару, носи име које потиче из древног Рима и једне старе праксе чишћења и отварања новог циклуса. Назив „фебруар“ долази од латинске речи februarius, која је повезана са februa – називом за фестивал очишћења и испирања, који су Римљани обележавали средином тог месеца. Овај фестивал пратио је различите обреде духовног прочишћавања и припрема за долазак пролећа, јер су људи веровали да ваља очистити себе и заједницу пре нових почетака.
У Старом римском календару, фебруар је био један од касније додатих месеци – уведен заједно са јануаром пре више од 2700 година, како би календар био у складу са стварним циклусом Земље око Сунца. У почетку је, као и јануар, имао 28 дана, а под јулијанским календаром касније је добио и дотад карактеристичну дужину: 28 дана у већини година и 29 у преступној години.
За разлику од назива који су се задржали у већини романских и германских језика (на пример, француски février, шпански febrero, италијански febbraio или немачки Februar), у неким словенским језицима назив фебруара изражава природне појаве током зиме. У пољском и украјинском, на пример, luty и лютий значе „сурово хладан“ месец, који указује на јачину зиме.
Овај најкраћи месец у години носи древну поруку о прочишћавању и припреми за нови животни круг.