Сенат Универзитета у Новом Саду у проширеном саставу одржао је 14. јула седницу на којој је као централна тачка дневног реда разматран приговор проф. др Владимира Михића на претходну одлуку Сената којом није реизабран у звање ванредног професора.
Према информацијама са седнице, у раду Сената у проширеном саставу са правом гласа учествовало је 27 чланова.
Након расправе, већина је одбила приговор професора Михића. За одбијање приговора гласало је 18 чланова Сената, седам је било против, односно подржало је прихватање приговора и враћање поступка избора у звање Сенату на поновно одлучивање, док су два члана била уздржана.
Пре самог гласања вођена је расправа о начину изјашњавања чланова Сената у проширеном саставу. Део чланова заступао је став да гласање треба да буде тајно, указујући да се ради о осетљивом питању и да би такав начин гласања омогућио сваком члану да слободно и независно изрази свој став, без притисака, који би могли да утичу на исход гласања.
Као аргумент је наведено да Статут Универзитета, када уређује поступак пред Сенатом у проширеном саставу као другостепеним органом, прописује кворум и потребну већину за доношење одлуке, али не прописује да ли се гласа јавно или тајно. Због тога је изнет став да управо Сенат у проширеном саставу, као орган који одлучује у другом степену, има овлашћење да одлучи и о начину гласања у конкретном поступку.
Заговорници тајног гласања истицали су да је тајно гласање најдемократичнији облик одлучивања, јер сваком члану омогућава да гласа искључиво по својој савести, без страха од притисака, јавног прозивања или евентуалних последица. Посебно је указано да се одлучивало о судбини једног универзитетског професора, због чега је било важно обезбедити услове да сваки члан Сената може потпуно слободно и независно да изрази свој став. Као додатни аргумент наведено је да су се у претходном периоду на Универзитету дешавали случајеви јавног таргетирања појединих чланова универзитетских тела, укључујући лепљење њихових фотографија по кампусу у виду потерница, што је код дела чланова изазвало оправдану бојазан да би јавно гласање могло довести до нових притисака.
Без обзира на расправу о начину гласања, исход одлучивања био је јасан.
Са 18 гласова за одбијање приговора, седам против и два уздржана, Сенат у проширеном саставу потврдио је претходну одлуку Сената Универзитета и одбио приговор проф. др Владимира Михића.
Овом одлуком на снази је остала претходна одлука о неизбору проф. др Владимира Михића у звање ванредног професора. Како је избор у звање био услов за наставак његовог радног ангажовања на Универзитету, одлука је за последицу имала и престанак његовог радног односа.