Када је 1990. године снимао филм Joe Versus the Volcano, Том Хенкс је био холивудска звезда у успону. Имао је хитове, препознатљиво лице и успешну каријеру. Ипак, мало ко је могао да претпостави да ће током наредне деценије постати нешто што је у Холивуду реткост – глумац који ће играти колективно сећање једне земље.
У размаку од само неколико година Хенкс је постао оболели адвокат у Philadelphia, Форест Гамп, командир чете у Saving Private Ryan, астронаут Џим Ловел у Apollo 13 и чувар америчке прошлости у бројним каснијим пројектима.
То није случајност. Мало је глумаца чија филмографија толико личи на преглед америчке историје друге половине двадесетог века. Јер Хенкс није највећи глумац своје генерације. Многи критичари би испред њега ставили Данијел Деј Луиса, Роберта де Нира или Ал Паћина. Али нико од њих није постао оно што је постао Хенкс.
Он је постао лице националне приче. Још занимљивија је његова опсесија свемирским програмом.
Мало ко зна да је годинама сакупљао предмете везане за мисије Аполо, да је био међу најзначајнијим јавним промотерима америчке свемирске историје и да је лично финансијски и ауторски учествовао у пројектима који су чували сећање на ту епоху.
Када је снимао Apollo 13, није то био само још један филмски посао. Била је то тема која га је истински занимала.
Касније ће бити један од главних аутора мини-серије From the Earth to the Moon, вероватно најамбициознијег телевизијског пројекта о програму Аполо.
Још један мање познат детаљ говори много о њему. Док многе холивудске звезде пажљиво граде мистику око себе, Хенкс је годинама био познат по томе што је остављао старе писаће машине по хотелским собама и сакупљао их широм света.
Поседује колекцију од неколико стотина машина. Чак је објавио и књигу прича инспирисану том необичном опсесијом. Наизглед безначајан хоби заправо открива нешто важно: Хенкса одувек више занимају предмети, приче и људи него сопствени мит. Можда је зато и постао толико важан.
Током друге половине двадесетог века Америка је имала глумце који су представљали снагу, побуну или сексепил. Џон Вејн био је каубој. Марлон Брандо био је бунтовник. Клинт Иствуд био је усамљени осветник. Том Хенкс постао је нешто друго. Постао је човек коме публика верује. То је много ређа улога него што изгледа.