Поводом годишњице почетка НАТО агресије на тадашњу СР Југославију, разговарали смо са Зденком Гашићем, председником резервних војних старешина Нова Пазова. У емотивном подсећању на пролеће 1999. године, Гашић оживљава тренутке када је рат заиста „стао у двориште“ наших суграђана, али и истиче невероватну снагу и слогу коју су мештани тада показали.
фото: Нова Пазова Уживо
„Нисмо веровали да ће заиста почети“
Тог 24. марта 1999. године, ваздушни простор наше земље нарушило је 19 најмоћнијих држава света. Иако су тензије трајале месецима, народ је до последњег тренутка гајио наду да ће се сукоб избећи.
„Нису људи веровали да ће почети рат, јер је то бомбардовање требало да крене и раније, па је заслугом наших људи из обавештајних кругова одложено за шест месеци. Тад су још људи били убеђени да неће бити, међутим десило се шта се десило“.
Док су се грађани налазили у чуду, војска је већ била спремна. Измештала се техника са батајничког аеродрома, а почеле су и прве припреме за одбрану нашег неба. Ипак, за цивиле, поготово оне са малом децом, завладала је велика неизвесност.
Рат у сопственом дворишту
Нова Пазова се, због своје близине војном аеродрому, нашла на директном удару. Пројектили нису падали само на војне циљеве, већ и у сама насеља, али срећа је тада била на страни мештана.
„Ти пројектили који су пали на само место, то су у ствари остаци пројектила од оних ‘Томахавк’ ракета. Мислим да је у Улици Јована Поповића и још неким улицама нанело материјалну штету, сва срећа није било људских жртава“.
Ипак, ван територије саме Нове Пазове, последице су биле трагичније. Гашић подсећа на жртве које су наши суграђани претрпели:
„Ван територије Нове Пазове је било… на територији наше општине, нисам сигуран, четири-пет људи је изгубило живот приликом бомбардовања, не само на територији општине, него где су се задесили тада на терену“.
Макете као спас и комшијска слога
У најтежим тренуцима родила се идеја која је спојила вештину мештана и потребе одбране. Аеро-клуб из Нове Пазове, на челу са Радојем Благојевићем, почео је израду макета борбених авиона како би заварали непријатељску авијацију.
„Идеја за помоћ војсци је настала од првих дана, поготово од аеро-клуба нашег у Новој Пазови… правили су макете борбених авиона да би непријатељу одвукли пажњу да гађају те макете, а не да гађају праве авионе“.
Паралелно са одбрамбеним напорима, у самој Пазови цветала је хуманост. Комшијски односи никада нису били јачи, а страх се лечио заједништвом.
„Мислим да никад бољи односи комшијски нису били него тад за време бомбардовања. Омладина се брзо организовала, правили су терене за игру и спорт да би ‘искалили’ тај бес из себе“.
Порука будућим генерацијама: Јединство изнад свега
Зденко Гашић данас наглашава да је главна поука тог времена љубав према држави и заједништво које не сме да познаје границе.
„Прва порука младима је да воле своју државу. То је основ, па онда из тога произилази све“.
Он апелује на младе генерације да буду компактне и јединствене, без обзира на било каква опредељења, јер је то једини пут напред.
„Омладина да буде компактна, јединствена, да се не деле ни на политичке ни на какве опције, јер поделе никад нису доносиле добро. Увек је јединство доносило добро… Тим чини победу, а победнички тим не треба мењати“.
Закључује Гашић уз жељу да млађи преузму одговорност, а старији буду ту да их подрже у сваком сегменту.
View this post on Instagram