Једног септембарског дана 1995. године двојица најбољих шахиста света сели су за сто на месту на којем човек вероватно није очекивао да ће гледати светско првенство у шаху. Испод њих простирао се Њујорк, а њихова шаховска табла налазила се на 107. спрату Јужне куле Светског трговинског центра.
Био је 11. септембар. За шаховску публику тог дана није било ничег необичног у датуму. У Њујорку је почињао меч за титулу светског првака између Гаррија Каспарова, тадашњег шампиона, и Вишванатана Ананда из Индије, младог изазивача који је већ био међу најбољим играчима света. Каспаров је имао 32 године, Ананд 25, а меч је био предвиђен на највише 20 партија.
Место одигравања било је готово једнако необично као и сам дуел. Играчи су били смештени у посебно направљену, звучно изоловану просторију на осматрачници 107. спрата, око 400 метара изнад Менхетна. Посетиоци Светског трговинског центра могли су да буду много више од обичних туриста: за 15 долара могли су да гледају најбоље шахисте света, док су велемајстори у другим деловима зграде коментарисали партије и објашњавали публици шта се дешава на табли.
Организатори су желели да шах изведу из тишине затворених клубова и приближе га широј публици. Intel, главни спонзор меча, обезбедио је наградни фонд од 1,5 милиона долара: милион је припадао победнику, а пола милиона пораженом. Потези су се преносили и преко интернета, што је за једно светско првенство 1995. године било прилично модерна ствар.
Сам меч почео је мирно. Прва партија одиграна је 11. септембра и завршена је ремијем после 27 потеза. Ананд је имао беле фигуре, Каспаров црне, а ниједан од њих није успео да стекне одлучујућу предност.
У наредних осам партија догодило се нешто што је за меч оваквог значаја било прилично необично: све су завршене ремијем. Тек у деветој партији Ананд је успео да победи Каспарова и поведе у мечу. Каспаров је одговорио већ у следећој партији, па се борба поново изједначила.
На крају је Каспаров ипак одбранио титулу. После 18 одиграних партија имао је 10,5 поена, према Анандових 7,5. Забележио је четири победе, један пораз и чак тринаест ремија.
Шаховски гледано, меч је остао упамћен по великој борби двојице играча који ће годинама обележавати светски шах. Историјски гледано, међутим, данас му један детаљ даје необичну тежину.
Шест година касније, 11. септембра 2001, Јужна кула више није постојала.
На њеном 107. спрату, само шест година раније, двојица шахиста су сатима размишљала о следећем потезу док је испод њих живео један од најпрометнијих градова на свету. Тада нико није могао да зна да ће место на којем се играло светско првенство у шаху ући у историју на један сасвим други начин.
Остао је, међутим, један необичан снимак времена: Њујорк изнад облака, шаховска табла под стаклом и двојица велемајстора који су 11. септембра 1995. одиграли прву партију меча за светску титулу.