Неке од најпознатијих грађевина на свету постале су симболи захваљујући идеји која је стајала иза њих. Друге су свој препознатљив облик добиле сасвим случајно. Пентагон, најпознатије војно седиште на свету, већ деценијама подстиче машту, тумачења и разне симболике. Ипак, његова необична форма настала је из једног далеко приземнијег разлога – парцеле на којој никада није изграђен.
Једанаестог септембра 1941. године, непуна три месеца пре него што ће Сједињене Америчке Државе ући у Други светски рат, почела је изградња новог седишта америчког Министарства рата. Пројекат је водио бригадни генерал Брехон Б. Сомервел, човек познат по томе што је умео да споји војну дисциплину и грађевинску ефикасност. Његов задатак био је једноставан само на папиру – у рекордном року обезбедити канцеларијски простор за десетине хиљада службеника распоређених по бројним зградама широм Вашингтона.
Прва локација изабрана за нову зграду налазила се јужно од Националног гробља у Арлингтону. Простор је био ограничен путевима, железничком пругом и природним препрекама, па су архитекте тражиле решење које ће најбоље искористити неправилан облик земљишта. Тако је настао необичан пројекат са пет страна. Петоугао није био плод скривене симболике, већ покушај да се што рационалније искористи расположиви простор.
Фото: Википедија
Само неколико дана касније уследио је неочекиван преокрет. Председник Френклин Д. Рузвелт није био задовољан изабраном локацијом, сматрајући да би тако масивна грађевина нарушила поглед према Националном гробљу у Арлингтону и представљала урбанистички проблем. Одлучено је да се комплекс премести на оближњу, далеко погоднију парцелу. Логично би било очекивати да се са новом локацијом промени и пројекат.
Није.
Архитекте су већ завршиле највећи део посла, а време је било драгоценије од савршене геометрије. Одлучено је да се петоугаони облик једноставно задржи и прилагоди новом терену. Тако је једна од најпрепознатљивијих грађевина двадесетог века добила свој изглед захваљујући ограничењима парцеле на којој никада није подигнута.
И сама изградња представљала је необичан подвиг. Америка се убрзано припремала за могући улазак у рат, а свака тона конструкционог челика била је драгоцена за производњу бродова, тенкова, авиона и наоружања. Зато је донета одлука да се за Пентагон, кад год је то било могуће, користи армирани бетон уместо великих количина челичне конструкције. Испало је да је будуће срце америчке војне администрације грађено уз стално подсећање да су фабрикама оружја потребнији челик него градитељима најважније војне зграде у земљи.
Радови су напредовали темпом који је и данас тешко замислити. Хиљаде радника смењивале су се даноноћно, а поједини делови комплекса усељавани су док су се на другом крају зграде још увек изливали темељи. Од прве лопате до завршетка прошло је свега шеснаестак месеци, што је за објекат површине веће од пола милиона квадратних метара представљало изузетан грађевински подухват.
Деценијама касније појавиле су се бројне приче које су покушавале да објасне зашто зграда има баш пет страна. У њој су неки видели скривене симболе, тајне поруке и намерно одабрану геометрију. Историјска документа, међутим, говоре нешто много једноставније. Најпознатији петоугао на свету није рођен из езотерије, већ из урбанизма, саобраћајница и једног комада земље који је већ после неколико дана престао да буде планирано градилиште.
И тако, док људи деценијама траже скривена значења у облику Пентагона, у архиви упорно понављају једну готово комичну чињеницу: зграда изгледа тако како изгледа због места на ком никада није саграђена. Понекад је највећи историјски парадокс управо то што се иза највећих мистерија не крије тајни план, већ сасвим обична административна одлука.