Када су се 1610. године први холандски досељеници искрцали на острво Менхетн, нису видели будући Њујорк. Видели су влажно, шумовито острво пуно мочвара, дивљачи и трговачког потенцијала. Четири века касније, управо то место постаће један од најскупљих комада земље на планети.
Тешко је данас замислити Менхетн без стаклених небодера, сирена, метроа и светлећих реклама. Али почетком 17. века ту није било ничега што би личило на будућу престоницу капитализма.
Обала је мирисала на слану воду, дрво и муљ. Огроман део острва био је прекривен шумом. На северу су се кретали јелени и дивље ћурке, а дуж река и мочварних зона живеле су заједнице народа Ленапе, домородачког становништва које је вековима користило острво за лов, риболов и трговину.
Холанђани су у том тренутку били једна од најагресивнијих трговачких сила света. Њих није водила романтична идеја освајања новог света, већ профит. И управо је крзно било прва велика опсесија Менхетна.
Пре Волстрита: трговци, алкохол и крзно
Почетком 1600-их Европа је била гладна дабровог крзна. Шешири од филца, прављени од даброве длаке, били су мода међу богатима, а северноамеричке реке биле су пуне животиња које су доносиле огроман новац.
Холандски трговци брзо су схватили да подручје око реке Хадсон може постати златни рудник крзна. Уместо великих војних експедиција, у почетку су градили трговачке односе са домородачким племенима, размењујући металне алате, тканине, ножеве и алкохол за коже животиња.
Менхетн у том периоду није био град, већ станица у огромној комерцијалној мрежи која се простирала преко Атлантика.
Тек касније појавиће се Нови Амстердам – мало, хаотично насеље на јужном делу острва, са дрвеним кућама, крчмама, складиштима и становништвом које је већ тада говорило десетине различитих језика.
Острво које је „купљено“ за шаку долара
Једна од најпознатијих прича америчке историје везана је за 1626. годину, када је холандски гувернер Петер Минуит, према каснијим записима, откупио Менхетн од домородаца за робу вредну око 60 гулдена.
Током векова та прича је поједностављена у легенду да је Менхетн купљен „за 24 долара“.
Историчари данас упозоравају да је стварност била сложенија. Прво, није сигурно ко је тачно учествовао у договору. Друго, европски концепт трајне продаје земље није нужно постојао у култури народа Ленапе. Могуће је да су различите стране потпуно различито разумеле сам чин „куповине“.
Али и поред тога, иронија је остала историјски неодољива: место на којем данас један стан може коштати десетине милиона долара ушло је у европске руке кроз размену тканине, металне робе и ситних трговачких предмета.
Како је настала улица која ће постати Волстрит
Нови Амстердам није био мирно место. Тензије са домородачким становништвом расле су како се колонија ширила, а Холанђани су средином 17. века подигли дрвену ограду на северној граници насеља ради заштите од могућих напада.
Та ограда, или „wall“, налазила се дуж пута који ће касније добити име Wall Street.
Данас је готово апсурдно да се финансијски центар светског капитализма развио из линије дрвених стубова на рубу мале колоније окружене шумом и блатом.
Холанђани нису дуго задржали Менхетн. Енглези су 1664. преузели колонију и преименовали Нови Амстердам у Њујорк, по војводи од Јорка. Али холандски траг никада није нестао. И данас у Њујорку постоје имена улица, насеља и породична презимена која воде порекло из тог периода. Још важније, остала је сама логика града: трговина пре свега.
Менхетн није настао као престоница царства, религијски центар или војна тврђава. Настао је као посао. И можда је управо зато постао оно што је данас.