Осим што напитцима и јелима даје освежавајући укус, лимун садржи витамин Ц који има важну улогу у функционисању организма. Може да помогне и бољем искоришћавању гвожђа из биљне хране, али постоје и ситуације у којима са њим треба бити опрезан.
Лимун је једно од оних воћа које готово свако има у кухињи, али се његова употреба најчешће своди на припрему лимунаде или додавање неколико капи сока у чај. Ипак, овај цитрус може бити много више од обичног додатка напитцима.
Његов састав обухвата витамин Ц, органске киселине и различита биљна једињења. Захваљујући томе, лимун може да допринесе квалитетнијој исхрани, нарочито када се комбинује са другим намирницама богатим витаминима и минералима.
Ипак, важно је раздвојити стварне користи од популарних тврдњи да лимунова вода чисти организам, топи масне наслаге или спречава болести.
Витамин Ц није важан само када смо прехлађени
Када се помене лимун, већина људи прво помисли на витамин Ц и јачање имунитета. Међутим, улога овог витамина знатно је шира.
Витамин Ц доприноси нормалном функционисању имунског система, учествује у стварању колагена и помаже у заштити ћелија од оксидативног стреса. Колаген је важан за нормално стање коже, крвних судова, хрскавице и костију.
То, ипак, не значи да ће конзумирање лимуна спречити прехладу или гарантовати да се нећемо разболети. Он је један од начина да се обезбеди део потребног витамина Ц, али је за добро избалансирану исхрану важно уносити и друге врсте воћа и поврћа.
Колико ћемо витамина добити зависи од количине употребљеног сока и величине плода. Зато неколико капи лимуна у чаши воде не треба изједначавати са порцијом воћа која обезбеђује значајнију количину овог витамина.
Неколико капи може да помогне искоришћавању гвожђа
Једна од предности лимуна о којој се ређе говори јесте његов утицај на апсорпцију гвожђа из намирница биљног порекла.
Организам теже усваја такозвано нехемско гвожђе, које се налази у пасуљу, сочиву, леблебијама и зеленом лиснатом поврћу. Витамин Ц може да побољша његову апсорпцију, па је комбиновање ових намирница са изворима витамина Ц корисна навика.
На пример, мало лимуновог сока може се додати салати од пасуља, куваном поврћу или оброку са сочивом.
Важна је, дакле, и комбинација намирница, а не само њихов појединачни састав. Лимун може да помогне организму да боље искористи део гвожђа из биљне хране, али није замена за лечење уколико постоји недостатак овог минерала.
Да ли је чаша воде са лимуном заиста толико корисна?
Вода са лимуном популарна је међу људима који желе да повећају унос течности, посебно ако им обична вода није довољно привлачна.
Додавање лимуновог сока може побољшати укус воде и олакшати редовно пијење током дана. Ако се не додаје шећер, такав напитак може бити добра алтернатива заслађеним соковима и газираним пићима.
Ипак, око лимунове воде постоје бројне заблуде. Често се представља као напитак који убрзава метаболизам, топи масноће или избацује штетне материје из организма.
За такве посебне ефекте нема довољно поузданих доказа.
Организам већ има сопствене механизме за прераду и уклањање отпадних материја, а лимунова вода не може да замени њихову функцију. Њена стварна предност је једноставна: доприноси уносу течности и може да учини здравије навике лакшим за одржавање.
У кори се крије више од ароме
Када користимо лимун, обично исцедимо сок, а остатак плода бацимо. Међутим, и кора садржи ароматична уља и биљна једињења која доприносе карактеристичном мирису и укусу овог цитруса.
Нарендана кора може се додати колачима, преливима, маринадама и појединим сланим јелима. Тако се добија интензивна арома без потребе за великом количином сока.
Ипак, пре употребе кору треба добро опрати и одабрати плодове погодне за такву намену. Прање смањује нечистоће на површини, али не гарантује уклањање свих могућих остатака.
Треба имати у виду и да лимунова кора није чудотворни извор хранљивих материја. Њена практична предност пре свега је у ароми и могућности да се искористи већи део плода.
Када лимун може да направи проблем?
Иако је за већину људи безбедан у уобичајеним количинама, лимун није подједнако погодан у свакој ситуацији.
Његова киселост код појединих људи може да погорша горушицу и симптоме гастроезофагеалног рефлукса. Ако приметите да вам лимунова вода изазива тегобе, нема потребе да је пијете само зато што се сматра здравом навиком.
Постоји и мање очигледан проблем: често излагање зуба киселим напитцима може временом да оштети зубну глеђ. Због тога није препоручљиво дуго пијуцкати лимунов сок током целог дана.
После киселог напитка можете испрати уста обичном водом, а са прањем зуба сачекати око 30 минута.
Лимун је користан, али није лек за све
Лимун може бити вредан додатак исхрани, пре свега због витамина Ц, могућности да побољша апсорпцију гвожђа из биљних намирница и једноставне примене у припреми оброка.
Не мора се јести у великим количинама нити сваког јутра пити на празан стомак да би имао своје место у исхрани.
Највише користи доноси када је део разноврсне исхране, а не када се од њега очекују брзи и чудесни резултати. Неколико капи у салати, мало нарендане коре у јелу или чаша воде са лимуном без додатог шећера једноставни су начини да се ова намирница чешће користи.