Јанша у честитки затражио архиве служби безбедности из доба некадашње Југославије
ПОБЕДА „Студентске листе“ на ванредним парламентарним изборима одржаним у недељу не значи да ће нова власт моћи да води спољну политику од нуле, нити да ће политички земљотрес у Београду аутоматски променити односе Србије са Европском унијом и суседима. Напротив, пред будућом владом отвара се низ питања на којима ће морати да покаже да ли може да помири различита очекивања бирача, уставне позиције државе и захтеве међународних партнера. Од односа према Бриселу, Москви и Вашингтону, преко Косова и Метохије, до Босне и Херцеговине и нерешених спорова са комшијама – пред владом „Студентске листе“ биће много више од обећане борбе против корупције. Први наговештај да промена власти у Београду неће променити рачуницу у регионалним и светским престоницама, које не одустају од својих интереса, већ је стигао из Љубљане. Тако је словеначки премијер Јанез Јанша честитку победницима на изборима започео поруком подршке европском путу Србије, а завршио испостављањем услова новим властима, потежући тему архива некадашњих југословенских служби безбедности.
Другим речима, честитка се претворила и у подсећање на нерешено питање из заједничке прошлости, уз поруку да би његово решавање требало да буде део напретка Србије ка ЕУ. Има оних који у овом Јаншином недипломатском потезу виде и његов лични мотив, с обзиром на то да је у прошлости у више наврата оптуживан да је био сарадник страних обавештајних служби.
Наводи о његовим везама са тајним службама бивше Југославије (Удба/СДВ) или страним службама попут немачког БНД деценијама су предмет политичких спекулација, медијских оптужби и сведочења бивших обавештајаца, додуше без судских доказа. Наша страна могла би, рецимо, у будућности да предложи Трампу: ми Љубљани досијеа, а она нама архиве о масовним егзекуцијама припадника Равногорског покрета на Зиданом мосту, које је извршавала тадашња Ослободилна фронта. Условљавања на нашем европском путу јуче су поново стигла и из Загреба. Хрватски званичници поручили су да очекују прихватање одговорности за догађаје из деведесетих, отварање архива и процесуирање ратних злочина, чиме бисмо, како се наводи, показали да смо спремни за преузимање одговорности за „великосрпску агресију на Хрватску“.
Енигма звана Сребреница
Када је реч о региону, поред условљавања на еУ путу од комшија, чланица бриселског клуба, још један изазов за будућу власт биће и питање односа према Сарајеву, Бањалуци и дејтонском споразуму. Програм СЛ предвиђа очување уставног положаја и утврђене надлежности републике Српске, укључујући њено право вета у оквиру заједничких институција, као и њену покретну и непокретну имовину.
Помињу се и споразум о специјалним и паралелним везама и јачање сарадње. Наводи се и „пажљиво вођење односа са Сарајевом, без одустајања од права и интереса рС“. Међутим, очекивања из Сарајева, бар када је реч о бошњачком фактору су другачија, јер они инсистирају да треба укинути РС, да се кажњава негирање ратних злочина и да се злочини у Сребреници прогласе геноцидом.
Председник Сабора Гордан Јандроковић (ХДЗ) рекао је да се нада да ће у Србији након избора бити показана спремност на сарадњу око питања несталих и ратних злочина, али да треба сачекати, истичући да неки од оних који говоре у име победничке „Студентске листе“ када је у питању Хрватска „понављају да имамо различите наративе када су у питању деведесете“. Међутим, на какву „сарадњу“ мисли одмах је појаснио: – Само је једна историјска истина. Ми то јако добро знамо. Видећемо у ком ће смеру Србија ићи када се у Београду именују премијер и министри. И потпредседник Владе и министар хрватских бранитеља Томо Медвед каже да од нове власти у Србији очекује да отвори архиве и Хрватској достави информације које су много пута тражене. Такође, очекује да се настави процесуирање одговорних за ратне злочине.
Ту су и одраније познати захтеви – повратак културног блага и решавање територијалног спора око границе на Дунаву у подручју Шаренградске аде. „Студентска листа“ је током кампање избегавала да европске интеграције постави у средиште свог програма, а поједини њени представници залагали су се да се о чланству у ЕУ грађани изјасне на референдуму, након спровођења реформи и затварања преговарачких поглавља, односно кластера. Истовремено, поручивали су да се противе увођењу санкција Русији. Овакве поруке из Љубљане, а нарочито из Загреба, сигурно ће бити велики изазов за намеру СЛ, бар како ју је у интервјуу хрватским медијима након победе формулисао носилац листе Илија Срдановић, да односе са Хрватском развија у нормалне демократске и пријатељске.
Из САД се радују наставку сарадње
ИЗ америчког Стејт департмента су у изјави за Радио Слободну Европу поручили да су упознати са прелиминарним резултатима, укључујући и признавање пораза бившег председника и носиоца листе „Уједињена Србија“ Александра Вучића: – Радујемо се наставку и даљем унапређењу нашег партнерства са новоизабраним члановима Народне скупштине Србије и грађанима Србије, надовезујући се на замах остварен током протекле године, између осталог и покретањем Стратешког дијалога
Он се дан после избора чуо са хрватским премијером Андрејем Пленковићем, након чега је поручио да спољна политика, понајпре према суседним државама, мора бити утемељена на начелима цивилизованог дијалога и државничке одговорности, при чему је посебно истакао односе Загреба и Београда:
– Прво морате градити добре односе са суседима јер, у противном, не можете очекивати ни добре односе с великим земљама и светским силама.
Наши саговорници указују да би за Србију било важно да будућа влада наступи са јасном политиком када је реч о европским интеграцијама и односима у региону – да не одбацује унапред разговор о отвореним питањима, али ни да прихвата да се европска перспектива претвори у низ појединачних билатералних погодби.