Догађаји:
1429 — Победом француске војске над Енглезима завршена је опсада Орлеана у Стогодишњем рату.
1783 — Захарије Стефановић Орфелин издао је у Бечу књигу „Искусни подрумар“, прву књигу о производњи вина на српском језику.
1794 — У Паризу је, по налогу Револуционарног суда, гиљотином погубљен француски хемичар Антоан Лавоазје, оснивач модерне хемије. Формулисао је закон о неуништивости материје и открио процес оксидације.
1815 — На брду Љубић, код Чачка, Срби су у Другом српском устанку потукли троструко јачу турску војску.
1821 — У бици код Гравије, грчке снаге Одисеја Андруцоса су зауставиле снаге Омера Вириона.
1852 — Потписан је Лондонски протокол којим се гарантује интегритет Данске.
1894 — Михајло Пупин је у Америци патентирао апарате за телеграфски и телефонски пренос.
1902 — Од ерупције вулкана Мон Пеле на Мартинику у Карибима, уништен је град Сен Пјер, а погинуло је више од 30.000 људи.
1921 — У Шведској је укинута смртна казна.
1942 — Окончана је битка у Коралном мору када су авиони са јапанског носача авиона потопили амерички носач авиона УСС Лексингтон.
1945 — Немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел у Берлину потписао завршни документ о окончању Другог светског рата.
1949 — Створена је Савезна Република Немачка, у чији састав су ушле дотадашње зоне под америчком, британском и француском контролом, успостављене после Другог светског рата и пораза нациста.
1963 — У граду Хуе војници Армије Републике Вијетнам су отворили ватру на будистичке демонстранте који су протестовали због владине одлуке да забрани истицање будистичке заставе на празник Весак, усмртивши 9 особа.
1970 — Битлси издали свој последњи албум, „Let It Be“.
1973 — У Јужној Дакоти, у САД, окончана је побуна Индијанаца који су 10 недеља у опсади држали мало преријско насеље.
1980 — У Београду је сахрањен председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Сахрани су присуствовали највиши представници више од 120 земаља, као и 200 партија. Директан пренос сахране преузеле су телевизијске станице из више од 40 земаља.
1984 — Совјетски олимпијски комитет одлучио је да бојкотује Олимпијске игре у Лос Анђелесу, оптуживши владу САД за кршење Олимпијске повеље.
1992 — У СР Југославији је пензионисано 38 генерала, међу којима и начелник Генералштаба Благоје Аџић. Нови шеф ГШ постао је генерал-пуковник Живота Панић.
1994 — На парламентарним изборима у Мађарској победили су социјалисти Ђуле Хорна.
1999 — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођена је амбасада Кине у Београду. Погинуло је четворо кинеских држављана, а најмање 10 рањено. Инцидент је озбиљно пољуљао односе САД и Кине и уследили су масовни протести у Кини.
Под неразјашњеним околностима убијен је Фехми Агани, најближи сарадник лидера Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове. Његово тело пронађено је код Липљана на Косову.
2001 — СР Југославија је примљена као пуноправни члан у Светску банку.
Папа Јован Павле II окончао је своју историјску посету Сирији, чиме је постао први папа који је ушао у џамију. Ту земљу је напустио молитвом за мир између Јевреја и Арапа.
2003 — У америчком Сенату једногласно је усвојен предлог о проширењу НАТО-а за седам бивших источноевропских комунистичких земаља (Летонија, Литванија, Естонија, Словенија, Словачка, Бугарска и Румунија).
Марокански краљ Мухамед је поводом рођења свог сина, наследника, ослободио више од 9.000 затвореника, што је највећа амнестија у историји ове земље.
2007 — Заменик председника Српске радикалне странке, Томислав Николић, изабран за председника Скупштине Србије уз подршку посланика Демократске странке Србије.
2021 — Нарко картели: Бразилске снаге безбедности ликвидирале су 29 чланова банде у фавели Жакарезињу у северном делу Рио де Жанеира.
Рођења:
1828 — Анри Динан, швајцарски филантроп, оснивач Црвеног крста и добитник прве Нобелове награде за мир (1901). (прем. 1910)
1859 — Јохан Јенсен, дански математичар и инжењер. (прем. 1925)
1884 — Хари Труман, амерички политичар, 33. председник САД. (прем. 1972)
1903 — Фернандел, француски глумац и певач. (прем. 1971)
1906 — Роберто Роселини, италијански редитељ, сценариста и продуцент. (прем. 1977)
1911 — Роберт Џонсон, амерички блуз музичар. (прем. 1938)
1912 — Џорџ Вудкок, канадски књижевник, есејиста и књижевни критичар. (прем. 1995)
1916 — Жоао Авеланж, свестрани бразилски спортиста, такмичар на Олимпијским играма у два спорта, дугогодишњи председник ФИФА. (прем. 2016)
1926 — Дон Риклс, амерички комичар, глумац и писац. (прем. 2017)
1930 — Олга Станисављевић, српска глумица. (прем. 1987)
1935 — Џек Чарлтон, енглески фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2020)
1936 — Марко Вуковић, српски хирург, професор медицине и редовни члан Академије наука и умјетности Републике Српске.
1937 — Томас Пинчон, амерички писац.
1937 — Драго Чумић, српски глумац. (прем. 2013)
1945 — Кит Џарет, амерички пијаниста и композитор.
1946 — Боро Стјепановић, српски глумац.
1950 — Ристо Кубура, српски новинар, књижевник и публициста. (прем. 2014)
1951 — Мајк Д’Антони, америчко-италијански кошаркаш и кошаркашки тренер.
1953 — Алекс ван Хејлен, холандско-амерички музичар, најпознатији као суоснивач и бубњар групе Van Halen.
1954 — Дејвид Кит, амерички глумац и редитељ.
1954 — Стјепан Јершек Штеф, хрватски певач тамбурашке музике.
1956 — Жарко Копривица, српски кошаркаш и кошаркашки функционер.
1956 — Звонко Миленковић, српски музичар, најпознатији као певач групе Рокери с Мораву. (прем. 2008)
1960 — Франко Барези, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
1964 — Драган Перић, српски атлетичар (бацач кугле и диска).
1965 — Татјана Венчеловски, српска глумица, књижевница, новинарка и радио и ТВ водитељка.
1966 — Клаудио Тафарел, бразилски фудбалски голман.
1970 — Луис Енрике, шпански фудбалер и фудбалски тренер.
1970 — Наоми Клајн, канадска новинарка, списатељица и антикорпоративна активисткиња.
1975 — Енрике Иглесијас, шпански музичар и глумац.
1977 — Теодорос Папалукас, грчки кошаркаш.
1977 — Хуан Игнасио Санчез, аргентинско-шпански кошаркаш.
Смрти:
1794 — Антоан Лавоазје, француски хемичар и племић. (рођ. 1743)
1873 — Џон Стјуарт Мил, енглески филозоф и политички економиста. (рођ. 1806)
1880 — Гистав Флобер, француски књижевник. (рођ. 1812)
1903 — Пол Гоген, француски сликар, један од најзначајнијих представника постимпресионизма. (рођ. 1848)
1982 — Жил Вилнев, канадски аутомобилиста, возач Формуле 1. (рођ. 1950)
1983 — Џон Фанте, амерички писац и сценариста. (рођ. 1909)
1988 — Роберт А. Хајнлајн, амерички књижевник, један од најутицајнијих и најпопуларнијих аутора научне фантастике. (рођ. 1907)
1999 — Дирк Богард, енглески глумац, књижевник и сценариста. (рођ. 1921)
2021 — Хелмут Јан, немачко-амерички архитекта. (рођ. 1940)
2022 — Фред Ворд, амерички глумац. (рођ. 1942)