Догађаји:
1099 — Крсташи Првог крсташког похода почињу са опсадом Јерусалима.
1494 — Португалски краљ Жоао II и шпански краљ Фердинанд II Арагонски су потписали споразум из Тордесиљаса о подели Новог света.*
1523 — Након победе над Данцима, Густав Васа проглашен, као Густав I, краљем Шведске. Тиме је укинута Калмарска унија формирана 1397. између Шведске, Данске и Норвешке.
1861 — У америчком граду Њу Орлеансу изведена прва представа стриптиза.
1862 — САД и Велика Британија потписале споразум о сузбијању трговине робљем.
1896 — Прва биоскопска представа у Београду.
1905 — Норвешки парламент (Стортинг) донео одлуку о раскиду уније са Шведском и свргнуо с престола краља Оскара I који се противио тој одлуци. За новог краља изабран је дански принц Карл под називом Хакон VII.
1917 — Британска војска је детонирала 19 амоналских мина испод немачких ровова, усмртивши 10.000 особа у најсмртоноснијој ненуклеарној експлозији коју је изазвао човек.
1921 — Отворен први парламент Северне Ирске.
1929 — Италијански парламент је ратификовао Латерански споразум, чиме је успостављен Ватикан у Риму.
1939 — Краљ Џорџ VI и краљица Елизабета дошли су у посету САД. То је била прва посета британског монарха овој земљи.
1942 — Окончана четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату; Почео је немачки напад на Севастопољ.
1948 — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео оставку, не желећи да потпише нови устав према којем су комунисти преузели власт у земљи.
1971 — Совјетски васионски брод Сојуз II спојио се у земљиној орбити са свемирском станицом Саљут 1.
1973 — Канцелар Западне Немачке Вили Брант допутовао је у Израел, у прву посету једног западнонемачког лидера овој земљи.
1974 — У Ивањици пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у Југославији за међуконтиненталне телефонске линије и ТВ програме.
1981 — Израелски авиони разорили ирачки нуклеарни реактор „Осирак“ близу Багдада.
1983 — Лансирана Венера-16, совјетска аутоматска научно-истраживачка станица (вештачки сателит) намењена за истраживање планете Венере.
1988 — У Бангладешу ислам проглашен државном религијом, а јаке полицијске снаге стављене су у стање приправности да би спречиле протесте противника ове одлуке.
1990 — Представнички дом америчког Конгреса изгласао забрану продаје компјутера и телекомуникационе опреме Совјетском Савезу док Москва не отпочне преговоре о независности Литваније.
1992 — Седам дана након последњег договора о прекиду ватре, борбе на босанскохерцеговачком ратишту су настављене. У Сарајеву су артиљеријски дуели трајали по двадесет сати.
1996 — Војна хунта Мјанмара (бивша Бурма) донела је закон којим је онемогућила рад Националне лиге за демократију, главне опозиционе партије под вођством Аунг Сан Су Цхи, добитнице Нобелове награде за мир.
1998 — Јаке полицијске снаге Републике Србије растуриле су у Приштини протесте косовских Албанаца који су 57. дан узастопно протестовали против српских власти под мотом „Косово-највећи затвор на свету“.
1999 — У Индонезији одржани демократски парламентарни избори, први пут након 40 година.
2000 — У Коломбу, главном граду Шри Ланке погинуле 22 особе, међу којима и један министар, а око 600 је рањено када је бомбаш-самоубица активирао експлозив на прослави Дана ратних хероја у том граду.
2001 — Бивши аргентински председник Карлос Менем стављен је у кућни притвор, због наводне трговине оружјем. Шест месеци касније укинут му је притвор у недостатку доказа да је био на челу те илегалне трговине.
2011 — У Приштини су запаљена два возила Еулекса.
Рођења:
1848 — Пол Гоген, француски сликар, један од најзначајнијих представника постимпресионизма. (прем. 1903)
1877 — Чарлс Гловер Баркла, британски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1917). (прем. 1944)
1896 — Имре Нађ, мађарски политичар, премијер Мађарске у два наврата. (прем. 1958)
1900 — Родољуб Чолаковић, југословенски комунистички револуционар и књижевник. (прем. 1983)
1917 — Дин Мартин, амерички певач, глумац и комичар. (прем. 1995)
1933 — Слободан Селенић, српски књижевник, драматург и књижевни критичар. (прем. 1995)
1940 — Том Џоунс, велшки певач.
1941 — Станислава Пешић, српска глумица. (прем. 1997)
1949 — Драган Александрић, српски композитор и аранжер.
1952 — Лијам Нисон, северноирски глумац.
1952 — Орхан Памук, турски писац и сценариста, добитник Нобелове награде за књижевност (2006).
1955 — Вилијам Форсајт, амерички глумац.
1958 — Принс, амерички музичар, музички продуцент, плесач и глумац. (прем. 2016)
1959 — Мајк Пенс, амерички политичар, 48. потпредседник САД
1960 — Динко Туцаковић, босанскохерцеговачко-српски редитељ, сценариста, критичар и историчар филма. (прем. 2013)
1961 — Владимир Срдић, српски академик и дописни члан Српске академије наука и уметности.
1965 — Дејмијен Херст, енглески уметник.
1970 — Кафу, бразилски фудбалер
1972 — Карл Ербан, новозеландски глумац.
1974 — Бер Грилс, северноирски авантуриста
1975 — Ален Ајверсон, амерички кошаркаш.
1976 — Мирсад Туркџан, турски кошаркаш.
1979 — Ана Торв, аустралијска глумица
1985 — Дејан Лекић, српски фудбалер.
1988 — Милан Лучић, канадски хокејаш
1988 — Јекатерина Макарова, руска тенисерка.
Смрти:
1848 — Висарион Григоријевич Бјелински, руски књижевни критичар и филозоф. (рођ. 1811)
1937 — Џин Харлоу, америчка глумица. (рођ. 1911)
1954 — Алан Тјуринг, енглески математичар, логичар и криптограф; пионир рачунарства. (рођ. 1912)
1965 — Џуди Холидеј, америчка глумица, комичарка и певачица. (рођ. 1921)
1966 — Ханс Арп, немачко-француски сликар, вајар и песник. (рођ. 1886)
1970 — Е. М. Форстер, енглески писац. (рођ. 1879)
1978 — Роналд Џорџ Рејфорд Нориш, енглески хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1967). (рођ. 1897)
1980 — Хенри Милер, амерички књижевник. (рођ. 1891)
1993 — Дражен Петровић, хрватски кошаркаш. (рођ. 1964)
2015 — Кристофер Ли, енглески глумац и певач. (рођ. 1922)