Догађаји:
371. п. н. е. — Тебанци су победили Спартанце у бици код Леуктре у Боетији, чиме је ослабљен утицај Спарте у Грчкој.
1274 — Византијски цар Михаило VIII Палеолог склопио црквену унију са папством у арелатском граду Лиону.
1415 — Јан Хус је спаљен на ломачи у Констанцу на основу одлуке сабора у Констанци због проповедања антикатоличких ставова.
1483 — Ричард III је крунисан за краља Енглеска.
1809 — Наполеон победио Аустрију у бици код Ваграма
1885 — Француски биолог и хемичар Луј Пастер први пут је успешно применио вакцину против беснила на људском бићу, деветогодишњем Жозефу Мајстеру из Алзаса.
1908 — У Турској је почела „Младотурска револуција“ под вођством млађих официра и интелектуалаца незадовољних владавином султана Абдула Хамида II.
1919 — Први ваздухоплов који је прелетео Атлантик, британски дирижабл „Р-34“ спустио се на Рузвелтову пољану у Њујорку.
1923 — Званично је проглашено оснивање СССР-a (Савез Совјетских Социјалистичких Република), на основу одлуке Првог свесавезног конгреса совјета крајем 1922.
1928 — У Њујорку је одржана премијера филма Светла Њујорка, првог звучног филма у историји кинематографије.
1941 — Немачка је покренула офанзиву да опколи неколико совјетских армија код Смоленскa.
1944 — У пожару који је у главном шатору циркуса „Ringling Brothers and Barnum & Bailey“ изазвао гутач ватре, у америчком граду Хартфорд у Конектикату, погинуло је 167 људи.
1964 — Британски протекторат у Африци Вејсланд је, под називом Малави, постао независна држава у оквиру Британског комонвелта.
1967 — У Нигерији је почео грађански рат због проглашења независности Источне Нигерије (Бијафра).
1988 — У експлозији нафтне платформе „Пајпер Алфа“ у британском делу Северног мора, погинуло је 167 људи.
1989 — Сарајевска поп група Мерлин одржала концерт на Ташмајдану
1990 — Председник Бугарске Петар Младенов поднео је оставку због оптужби да је наредио да се тенковима растуре антивладини протести.
1999 — Припадници међународних мировних снага у Босни ухапсили су у Бањалуци лидера Народне странке и посланика у Скупштини Републике Српске Радослава Брђанина и изручили га Међународном суду за ратне злочине у Хагу.
2000 — Скупштина СР Југославије усвојила је амандмане на Устав којима је тадашњем председнику Слободану Милошевићу омогућено да се поново кандидује за председника СР Југославије.
Талас врућина који је захватио Југозападну Европу, са температурама ваздуха и до 45 °C, проузроковао је смрт 25 људи и многе пожаре.
2005 — Драган Стојковић изабран за председника фудбалског клуба Црвена звезда
Рођења:
1796 — Николај I Павлович, цар Русије (1825—1855). (прем. 1855)
1838 — Ватрослав Јагић, хрватски филолог и слависта. (прем. 1923)
1859 — Вернер фон Хајденштам, шведски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1916). (прем. 1940)
1886 — Марк Блок, француски историчар. (прем. 1944)
1886 — Едвард Русјан, словеначки пилот и ваздухопловни пионир и конструктор. (прем. 1911)
1907 — Фрида Кало, мексичка сликарка. (прем. 1954)
1921 — Ненси Реган, америчка глумица, супруга 40. председника САД Роналда Регана. (прем. 2016)
1923 — Војћех Јарузелски, пољски генерал и политичар, шеф пољске државе (1981—1990). (прем. 2014)
1927 — Џенет Ли, америчка глумица, певачица, плесачица и списатељица. (прем. 2004)
1935 — Тензин Гјатсо, 14. Далај Лама
1937 — Нед Бејти, амерички глумац. (прем. 2021)
1940 — Нурсултан Назарбајев, казахстански политичар, 1. председник Казахстана (1991—2019).
1946 — Џорџ В. Буш, амерички политичар и бизнисмен, 43. председник САД.
1946 — Силвестер Сталоне, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент.
1951 — Џефри Раш, аустралијски глумац.
1965 — Теофил Панчић, српски новинар, колумниста и књижевни критичар. (прем. 2025).
1970 — Рожер Цицеро, немачки џез музичар. (прем. 2016)
1971 — Млађан Шилобад, српски кошаркаш.
1974 — Зе Роберто, бразилски фудбалер.
1975 — 50 Cent, амерички хип хоп музичар
1976 — Димитрије Бањац, српски глумац, комичар и сценариста.
1979 — Кевин Харт, амерички глумац и стендап комичар.
1984 — Жанг Хао, кинески клизач.
1987 — Кејт Неш, енглеска музичарка
1992 — Урош Витас, српски фудбалер.
Смрти:
1189 — Хенри II, енглески краљ 1154-89. (рођ. 1133)
1415 — Јан Хус, чешки реформатор. (рођ. отприлике 1369)
1533 — Лодовико Ариосто, италијански ренесансни песник. (рођ. 1474)
1535 — Томас Мор, енглески хуманиста и писац. (рођ. 1478)
1553 — Едвард VI, енглески краљ 1547-53. (рођ. 1537)
1854 — Георг Ом, немачки физичар. (рођ. 1789)
1893 — Ги де Мопасан, француски писац. (рођ. 1850)
1947 — Милосав Јелић, српски четник, књижевник, ратни песник. (рођ. 1883)
1962 — Вилијам Фокнер, амерички писац. (рођ. 1897)
1971 — Луј Армстронг, амерички џез музичар, трубач и певач. (рођ. 1901)
1973 — Ото Клемперер, немачки диригент. (рођ. 1885)
2005 — Клод Симон, француски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност 1985. године. (рођ. 1913)