Догађаји:
1693 — Џон Дантон у Лондону објавио први женски часопис, Лејдис Меркури.
1743 — У рату за аустријско наслеђе британски краљ Џорџ II поразио Французе код Детингена, као последњи владар Велике Британије који је предводио трупе у бици.
1801 — Британске и турске трупе поразиле Французе и заузеле Каиро.
1844 — Џозеф Смит, амерички верски реформатор и оснивач Мормонске цркве, линчован у затвору у држави Илиноис.
1905 — Побуњени руски морнари преузели крстарицу Потемкин у Црном мору. Први масован излив незадовољства у руској царској армији током револуције, од 1905. до 1907. Редитељ Сергеј Ајзенштајн касније по том догађају снимио филм „Оклопњача Потемкин“.
1908 — У Црној Гори завршено суђење завереницима против књаза Николе I Петровића, Бомбашка афера. Од 52 оптужена, четири осуђена на смрт, а остали на казне од три до 20 година затвора.
1932 — У Сијаму после државног удара проглашен Устав и успостављена уставна монархија.
1943 — Амерички авиони у Другом светском рату бомбардовали грчку престоницу Атину, под немачком окупацијом.
1944 — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле француски град Шербур, важну луку на Ламаншу.
1946 — Министри спољних послова СССР, САД, Уједињеног Краљевства и Француске одлучили да Грчкој припадну Додеканеска острва, укључујући Родос, под италијанском управом до капитулације Италије 1943, потом под немачком окупацијом до 1945. Одлука потврђена мировним уговором у Паризу 10. фебруара 1947.
1950 — У ФНРЈ донет Закон о радничком управљању привредом, који се сматра почетком самоуправног модела, по којем се југословенски социјализам разликовао од совјетског модела.
1954 — У Обнинску, близу Москве, отворена прва нуклеарна електрана у свету.
1976 — Палестински терористи у Грчкој отели авион Ер Франса с 246 путника и 12 чланова посаде и потом одлетели у Уганду (Ентебе). Таоци ослобођени акцијом израелских командоса 4. јула.
Генерал Антонио Рамаљо Јанеш изабран за председника Португалије на првим председничким изборима после полувековне фашистичке диктатуре Антонија де Оливеире Салазара.
1986 — Међународни суд у Хагу пресудио да су САД прекршиле међународно право помажући побуњенике у Никарагви.
1987 — У Београду се родила прва беба зачета вантелесном оплодњом у Србији Милош Трајковић
1990 — У Книну основана Заједница општина Сјеверне Далмације и Лике
Грађански рат у Никарагви окончан церемонијалном предајом оружја контрареволуционарног контрашког покрета председници Виолети Бариос де Чаморо.
1991 — Два дана пошто је Словенија прогласила независност, Југословенска народна армија запосела граничне прелазе према Италији, Мађарској и Аустрији. Потом дошло до шестодневног рата с јединицама словеначке територијалне одбране. Према подацима Црвеног крста Југославије, погинуло 49 људи, међу њима највише регрута ЈНА.
1993 — САД с 23 крстареће ракете томахавк бомбардовале седиште ирачке обавештајне службе у Багдаду.
1997 — Председник Таџикистана Имомали Рахмонов и вођа исламиста Саид Абдуло Нури потписали мировни уговор о окончању четворогодишњег грађанског рата у тој бившој совјетској републици.
На конференцији у Бриселу представници 95 земаља сагласили се о забрани употреба нагазних мина.
1999 — У циљу окончања седмогодишњег насиља, током којег је убијено око 100.000 људи, влада Алжира, на иницијативу председника Абделазиза Бутефлика, одобрила нацрт закона о амнестији муслиманских екстремиста.
2000 — На састанку у главном граду Пољске представници 106 земаља усвојили Варшавску декларацију о перспективама развоја демократског поретка у свету. Конференција одржана на иницијативу Пољске и САД, а позив није упућен Кини, Бурми, Ираку, Југославији и неким другим земљама, у којима се, према оцени организатора, не поштују људска права. Југославија приступила Варшавској декларацији 2001, по паду режима Слободана Милошевића.
Уједињене нације објавиле да је сида усмртила 19 милиона људи у свету и процениле да ће од исте болести умрети половина тинејџера најсиромашнијих афричких земаља.
2001 — Више од милион људи окупило се да чује говор папе Јована Павла II на крају његове петодневне посете Украјини.
2004 — За председника Србије у другом кругу изабран лидер Демократске странке Борис Тадић.
Рођења
1462 — Луј XII, краљ Француске (1498—1515). (прем. 1515)
1550 — Шарл IX Валоа, краљ Француске (1560—1574). (прем. 1574)
1869 — Ема Голдман, литванска анархисткиња и социјална филозофкиња. (прем. 1940)
1876 — Иван Сарић, буњевачки пионир ваздухопловства и свестрани спортиста (атлетичар, рвач, бициклиста). (прем. 1966)
1880 — Хелен Келер, америчка списатељица, политичка активисткиња и педагошкиња. (прем. 1968)
1928 — Ђорђе Лебовић, српски писац, драматург и сценариста. (прем. 2004)
1931 — Мартинус Велтман, холандски теоријски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1999). (прем. 2021)
1941 — Кшиштоф Кјешловски, пољски редитељ и сценариста. (прем. 1996)
1942 — Видосав Стевановић, српски књижевник, сценариста, драматург и публициста.
1946 — Мирољуб Лешо, српски глумац. (прем. 2019)
1953 — Тања Бошковић, српска глумица.
1955 — Изабел Ађани, француска глумица
1960 — Крејг Хоџиз, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.
1966 — Џеј-Џеј Ејбрамс, амерички продуцент, сценариста и редитељ.
1967 — Предраг Перуничић, српски рукометаш.
1969 — Гала Виденовић, српска глумица.
1975 — Тоби Магвајер, амерички глумац и продуцент
1976 — Вагнер Моура, бразилски глумац, редитељ, сценариста, продуцент и музичар.
1977 — Раул Гонзалез, шпански фудбалер.
1983 — Никола Ракочевић, српски глумац.
1984 — Клои Кардашијан, амерички модел.
1984 — Хосе Холевас, грчки фудбалер.
Смрти
1458 — Алфонсо V, краљ Арагоније, Сицилије, Сардиније, Корзике, Валенције и Мајорке и од 1442. и краљ Напуља. (рођ. 1396)
1829 — Џејмс Смитсон, енглески хемичар. (рођ. отприлике 1765)
1844 — Џозеф Смит, оснивач покрета Светаца последњих дана. (рођ. 1805)
1910 — Петар Убавкић, српски вајар и сликар, родоначелник српског вајарства. (рођ. 1852)
1987 — Ратко Дугоњић, правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР БиХ, јунак социјалистичког рада и народни херој. (рођ. 1916)
1989 — Алфред Џ. Ајер, енглески филозоф. (рођ. 1910)
1992 — Михаил Таљ, совјетско-латвијски шаховски велемајстор. (рођ. 1936)
1999 — Јоргос Пападопулос, лидер грчке војне хунте. (рођ. 1919)
2001 — Џек Лемон, амерички глумац. (рођ. 1925)
2017 — Душан Батаковић, српски историчар и дипломата. (рођ. 1957)