Догађаји:
1759 — Руси у Седмогодишњем рату, под командом генерала Петра Семјоновича Салтикова, потукли пруску армију у бици код Каја, на истоку Немачке.
1828 — Вилијем Барт из Мичигена, САД, патентирао „типографер“, који се сматра првом писаћом машином.
1840 — Британски парламент донео закон о уједињењу Горње Канаде, с претежно енглеским, и Доње, с претежно француским становништвом, у провинцију Канаду са заједничким парламентом.
1914 — Аустроугарска упутила ултиматум Србији да спроведе истрагу поводом атентата на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна у Сарајеву, захтевајући да у истрази учествују и аустроугарски полицајци. Србија одбила захтев сматрајући да је то задирање у суверенитет државе. Аустроугарска 28. јула објавила рат Србији.
1920 — Француске трупе савладале арапску војску краља Фејсала I, ушле у Дамаск и учврстиле свој мандат над Сиријом.
1942 — Немачке трупе почеле надирање према Стаљинграду, где је вођена једна од највећих битака Другог светског рата. Завршена 2. фебруара 1943. немачким поразом.
1942 — Почеле су са радом гасне коморе у логору Треблинка, убивши око 6.500 Јевреја који су дан раније транспортовани из Варшавског гета.
1946 — У експлозији бомбе коју је у хотелу „Кинг Давид“ у Јерусалиму подметнула екстремна јеврејска ционистичка организација Иргун, погинуло више од 90 особа, махом британских официра и војних службеника.
1952 — У Египту извршен војни пуч под вођством генерала Мохамеда Нагиба, којим је збачен краљ Фарук I. На престо ступио његов малолетни син Фуад II, а наредне године проглашена република на челу с генералом Нагибом.
1952 — У Паризу је основана Европска заједница за угаљ и челик, прва претеча Европске уније.
1967 — У центру Детроита насељеног претежно Афроамериканцима су избили расни немири у којима су на крају страдало 43 особе, повређене су 342, а око 1400 зграда је запаљено.
1974 — Грчка војна влада позвала Константина Караманлиса да се врати из избеглиштва у Паризу и формира Владу, што је био крај седмогодишње владавине војне хунте у Грчкој.
1982 — Међународна комисија за лов на китове донела одлуку о потпуној забрани комерцијалног лова на китове. Забрана ступила на снагу 1985.
1983 — Борба за независност Тамила ескалирала у грађански рат у Шри Ланки, када су тамилски побуњеници убили 13 војника, а синхалешка већина одговорила убијањем хиљаде тамилских цивила на југу земље.
1991 — Комунистичка партија СССР објавила нацрт платформе којом се прихватају приватна својина, интеграција економије у светско тржиште и слобода вероисповести.
1995 — Ален Хејл и Томас Боп су открили Хејл-Бопову комету.
1995 — Уједињене нације издале наредбу о распоређивању Снага за брза дејства на подручју Сарајева.
1996 — У Сарајево стигао први контингент оружја из америчког програма „Опреми и обучи“, намењен армији Федерације Босне и Хецеговине.
1997 — Скупштина СР Југославије изабрала Слободана Милошевића, дотадашњег председника Србије, за председника СРЈ. Испред скупштинске зграде окупило се више хиљада људи, једни су изражавали подршку, а други протестовали, док су београдски студенти акцијом „Једна изгубљена глава, једна ципела“ обележили осам година Милошевићеве владавине, током које је огроман број младих људи напустио земљу.
1999 — Руски космонаут Сергеј Авдејев поставио, боравећи у свемирској станици „Мир“ 712 дана, нови рекорд у непрекидном боравку у свемиру.
1999 — У селу Старо Грацко, на Косову и Метохији убијено је 14 Срба док су на својим имањима жњели пшеницу (Масакр у Старом Грацком).
2000 — Ленс Армстронг другу годину заредом победио на престижној трци „Тур де Франс“, иако су лекари током његовог лечења 1996. проценили да су мале шансе да преживи јер болује од рака.
2001 — Једини међународни аеродром у Шри Ланки затворен када су „Тамилски тигрови“ извршили терористички напад на оближњу војну ваздухопловну базу. У нападу убијено 18 људи, а уништено или оштећено 13 авиона.
2007 — Први Омбудсман у Србији положио заклетву у Скупштини Србије.
Рођења:
1884 — Емил Јанингс, швајцарско-немачки глумац. (прем. 1950)
1888 — Рејмонд Чандлер, америчко-британски књижевник и сценариста. (прем. 1959)
1892 — Хајле Селасије, етиопски цар (1930—1974). (прем. 1975)
1906 — Владимир Прелог, швајцарско-хрватски хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1975). (прем. 1998)
1938 — Рони Кокс, амерички глумац и музичар.
1957 — Тео ван Гог, холандски редитељ, продуцент, сценариста, глумац, колумниста и писац. (прем. 2004)
1957 — Никос Галис, грчки кошаркаш.
1960 — Фадиљ Вокри, југословенски фудбалер. (прем. 2018)
1961 — Мартин Гор, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као члан групе Depeche Mode.
1961 — Роб Стјуарт, канадски глумац.
1961 — Вуди Харелсон, амерички глумац.
1963 — Слободан Живојиновић, српски тенисер.
1965 — Слеш, енглеско-амерички музичар, најпознатији као гитариста групе Guns N’ Roses.
1967 — Филип Симор Хофман, амерички глумац, редитељ и продуцент. (прем. 2014)
1968 — Гари Пејтон, амерички кошаркаш.
1972 — Марлон Вејанс, амерички глумац, комичар, сценариста и продуцент.
1974 — Морис Грин, амерички атлетичар.
1975 — Марио Токић, хрватски фудбалер и фудбалски тренер.
1976 — Јудит Полгар, мађарска шахисткиња.
1981 — Јарко Нијеминен, фински тенисер.
1982 — Пол Весли, амерички глумац, редитељ и продуцент.
1984 — Валтер Гаргано, уругвајски фудбалер.
1987 — Луиз Густаво, бразилски фудбалер.
1989 — Милош Весић, српски фудбалски голман.
1989 — Данијел Редклиф, енглески глумац.
1998 — Диандре Ејтон, бахамски кошаркаш.
Смрти:
1757 — Доменико Скарлати, италијански композитор, виртуоз на чембалу. (рођ. 1685)
1875 — Ајзак Мерит Сингер, амерички проналазач, који је 1851. усавршио прву шиваћу машину која је ушла у широку употребу. (рођ. 1811)
1885 — Јулисиз Симпсон Грант, амерички генерал и државник. (рођ. 1822)
1916 — Вилијам Ремзи, шкотски хемичар, добитник Нобелове награде за хемију 1904. (рођ. 1852)
1937 — Варнава (Росић), патријарх Српске православне цркве од 1930 до 1937 (рођ. 1880)
1942 — Валдемар Поулсен, дански инжењер. (рођ. 1869)
1948 — Дејвид Ворк Грифит, амерички филмски режисер и продуцент. (рођ. 1875)
1986 — Марко Челебоновић, сликар. (рођ. 1902)
1983 — Лазар Трифуновић је био српски историчар уметности, ликовни критичар и професор Универзитета у Београду. (рођ. 1929)
1999 — Хасан II, марокански краљ. (рођ. 1828)
2002 — Ђорђе Лобачев био је један од пионира и један од најзначајнијих аутора у историји српског и југословенског стрипа. (рођ. 1909)
2011 — Ејми Вајнхаус, британска соул певачица (рођ. 1983)