Догађаји:
1215 — Енглески краљ Јован без Земље је својим печатом потврдио Велику повељу слободе (лат. Magna Carta Libertatum).
1389 — Косовска битка (по Јулијанском календару)
1520 — Папа Лав X екскомуницирао је Мартина Лутера булом у којој је осудио као јерес Лутерове тезе о индулгенцијама, о догмама и уређењу католичке цркве. Идеје о реформи цркве систематизоване у 95 теза Лутер је 1517. приковао на врата Дворске цркве у Витембергу, означивши почетак раскола католичке Европе.
1648 — Маргарет Џоунс је обешена у Бостону због оптужбе за вештичарство у првом таквом погубљењу у Колонији Масачусетског залива.
1752 — Бенџамин Френклин доказује да је муња у ствари електрицитет (традиционални датум, прави датум непознат).
1775 — Џорџ Вашингтон је именован за врховног заповедника Континенталне војске у Америчком рату за независност.
1776 — Делавер је гласао да суспендује власт британске круне и да се званично одвоји од Пенсилваније.
1836 — Арканзас је примљен у Унију као 25. савезна држава САД.
1846 — Орегонски споразум је утврдио 49. паралелу као границу између САД и Канаде, од Стеновитих планина до мореуза Хуан де Фука.
1862 — На Чукур-чесми у Београду турски војник убио српског дечака што је изазвало сукобе у граду. Турци су потом са београдске тврђаве, где је био смештен њихов гарнизон, бомбардовали Београд.
1903 — Након убиства Александра Обреновића у Мајском преврату, Скупштина Србије изабрала је Петра Карађорђевића за краља Србије. Током његове владавине учвршћен је парламентаризам и убрзан привредни и културни развој земље. Повукао се с власти 22. јуна 1914, а краљевска овлашћења добио је његов други син Александар.
1904 — Више од хиљаду људи, већином жена и деце, погинуло близу Њујорка у пожару који је захватио брод „Генерал Слокам“.
1907 — Почела Друга хашка мировна конференција, на којој су 44 државе, укључујући Србију и Црну Гору, усвојиле 13 конвенција о законима и обичајима ратовања („Хашке конвенције“). Четвртом конвенцијом основан је Стални арбитражни суд у Хагу.
1919 — Енглески пилоти Артур Браун и Џон Олкок окончали су први директни лет преко Атлантика.
1920 — Италијански инжењер, један од оснивача бежичне телеграфије Гуљелмо Маркони емитовао је у Енглеској први музички радио пренос у живо. Била је то музичка нумера чувене аустралијске оперске певачице Нели Мелба (Неллие).
1924 — Амерички Индијанци бивају проглашени грађанима САД.
1940 — Немачке трупе пробиле Мажино линију код Седана. Систем утврђења дугачак 360 km који су Французи изградили дуж границе према Немачкој између два светска рата, сматран је ремек делом грађевинарства и фортификације.
1954 — У Базелу формирана УЕФА.
1969 — Након повлачења Шарла де Гола с политичке сцене, за председника Француске изабран је Жорж Помпиду.
1975 — Кошаркаши Југославије постали су шампиони Европе победом над репрезентацијом СССР у Београду.
1977 — Адолфо Суарес и његова коалиција Демократског центра победили су на првим слободним изборима у Шпанији након смрти Франциска Франка који је диктаторски владао од 1939.
1982 — Предајом аргентинских снага Британцима на Фокландским острвима окончан је Фокландски рат у којем је погинуло око 1000 људи.
1988 — Пакистански председник Зија ул Хак објавио је да ће исламско шеријатско право постати врховни закон у Пакистану.
1992 — Српски књижевник Добрица Ћосић изабран за првог председника СР Југославије. За првог премијера новоформиране државе претходног дана изабран је амерички бизнисмен српског порекла Милан Панић.
Парламент Јапана, први пут од Другог светског рата, одобрио ангажовање јапанских војника у иностранству.
1994 — Израел и Ватикан успоставили су пуне дипломатске односе, потврђујући договор о међусобном признању и помирењу након вековних сукобљавања Јевреја и римокатолика.
1995 — Савет безбедности УН усвојио резолуцију о проширењу снага УН у Босни трупама за брза дејства, састављених од 12.000 француских, британских и холандских војника. Русија и Кина су се уздржале од гласања.
2000 — У покушају атентата у Будви лакше рањен Вук Драшковић, лидер Српског покрета обнове, у то време једне од највећих опозиционих политичких странака у Србији.
Римско-католички бискуп, Аугустин Мисаго, оптужен за саучесништво у масакру више од пола милиона становника Руанде 1994. и геноцид, ослобођен је оптужби и пуштен на слободу.
2001 — Крај Петровог Села код места Кладово откривена је масовна гробница у којој је закопано око 30 тела за која се претпоставља да су жртве рата на Косову у првој половини 1999.
Шангајска петорка – Кина, Русија, Казахстан, Киргистан и Таџикистан су након пријема Узбекистана у чланство преименовали своју организацију у Шангајска Организација за сарадњу (СЦО), регионалну организацију за борбу против исламског милитаризма.
2003 — Ватерполо репрезентација Србије и Црне Горе освојила је златну медаљу на Европском првенству у Словенији.
Рођења:
1843 — Едвард Григ, норвешки композитор, пијаниста и диригент. (прем. 1907)
1867 — Иван Грохар, словеначки сликар. (прем. 1911)
1886 — Хавријил Костељник, русински писац и лингвиста. (прем. 1948)
1900 — Владислав С. Рибникар, српски новинар, учесник НОР-а, познат и као директор Политике и Танјуга. (прем. 1955)
1902 — Ерик Ериксон, немачко-амерички развојни психолог и психоаналитичар. (прем. 1994)
1914 — Јуриј Андропов, руски политичар. (прем. 1984)
1920 — Алберто Сорди, италијански глумац, редитељ, сценариста, певач, композитор и комичар. (прем. 2003)
1927 — Хуго Прат, италијански цртач стрипова и илустратор, најпознатији по стрипу Корто Малтезе. (прем. 1995)
1933 — Предраг Кораксић, српски карикатуриста.
1946 — Демис Русос, грчки певач. (прем. 2015)
1949 — Џим Варни, амерички глумац и комичар. (прем. 2000)
1950 — Иван Голац, српски фудбалер и фудбалски тренер.
1952 — Љиљана Стјепановић, српска глумица.
1953 — Си Ђинпинг, кинески политичар, председник Кине (2013—).
1953 — Славољуб Муслин, српски фудбалер и фудбалски тренер.
1953 – мајор Милорад Радуловић, командант специјалних јединица, оперативац РДБ-а.
1953 — Мери Цетинић, хрватска музичарка.
1954 — Џејмс Белуши, амерички глумац и комичар.
1963 — Владан Дујовић, српски глумац.
1963 — Хелен Хант, америчка глумица.
1973 — Грег Вон, амерички глумац
1982 — Душан Анђелковић, српски фудбалер.
Смрти:
923 — Робер I Француски, краљ Француске. (рођ. 866)
1341 — Андроник III Палеолог, византијски цар. (рођ. 1297)
1383 — Јован VI Кантакузин, византијски цар. (рођ. 1292)
1467 — Филип III од Бургундије, оснивач Бургундије. (рођ. 1396)
1993 — Џејмс Хант, енглески возач формуле 1. (рођ. 1947)
1995 — Џон Винсент Атанасов, пионир рачунарства. (рођ. 1903)
1996 — Ела Фицџералд, америчка певачица. (рођ. 1917)
1999 — Харитон Лукић, монах СПЦ.
2010 — Беким Фехмију, југословенски и српски глумац. (рођ. 1936)
2013 — Кенет Г. Вилсон, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1936)
2016 — Милорад Мандић, српски глумац. (рођ. 1961)