Српска православна црква 2. јуна по старом, односно 15. јуна по новом календару, прославља светог Никифора исповедника, патријарха цариградског, светог новомученика Константина и светог мученика Јована Новог Сочавског. О животу, страдању и подвизима ових светитеља, за наш портал Нова Пазова Уживо говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Житије светог Никифора исповедника
Говорећи о светом Никифору, свештеник Ковљен подсећа да је он био племић цариградски, чији је отац био велики чиновник на царском двору. Иако је испрва наследио тај посао од оца, светитељ је одабрао духовни пут: „Познавши сујету овога света, одлучи да се повуче и направи манастир близу Босфора где је и сам боравио и живео, али се није замонашио, јер је сматрао себе недостојним монашког чина“.
Свети Никифор је био велики познавалац Светог писма и учесник Седмог васељенског сабора. Како наводи отац Ђорђе, он је својим знањем „много помогао управо доносећи одлуке овај сабор“. Његова преданост и чистота живота довели су га до највишег звања у Цркви, упркос његовом личном противљењу: „Изабран за патријарха цариградског мимо своје воље, по учењу и чистоти свога живота. Девет година је управљао светом Црквом“.
Међутим, доласком на власт иконоборног владара, светитељ доживљава прогон: „Када се зацари иконоборни цар Лав Јерменин, прогна светог Никифора на острво Проконис, где у беди проведе 13 година свога живота и упокоји се 827. године“.
Страдање светог новомученика Константина
Други светитељ којег данас обележавамо јесте свети новомученик Константин, чији је прелазак у хришћанство праћен чудесним догађајем. Свештеник објашњава његово порекло и пут ка вери: „Рођен као муслиман, али пошто упозна хришћанску веру и би исцељен од свете водице из цркве, поверова у Христа и крсти се“.
Ова одлука донела му је велика страдања, јер су га, како Ковљен истиче, касније Турци ухватили и „ставише на муке не би ли се Христа одрекао“. Упркос тортури, свети Константин је остао непоколебљив: „Али он очува своју веру и пострада тако што га обесише 1819. године“.
Чуда светог мученика Јована Новог Сочавског
Осврћући се на светог мученика Јована Новог Сочавског, свештеник Ковљен описује његово сурово страдање након што је одбио да се одрекне своје вере. Као племић из Трапезунта, био је оптужен од стране Латина да не жели да прихвати персијску веру: „И они га ухватише, Персијанци, везаше коњу за реп и вукоше по граду. У једном моменту поскочи неки Јеврејин и закла га, и тако пострада 1492. године свети мученик Јован“.
Свештеник Ковљен посебно наглашава чуда која су уследила након његове мученичке смрти: „Каже, над његовим моштима видели су огњени стуб и три младића у светлим одеждама како стоји изнад њега“.
Ово свето место и данас представља извор наде и телесног оздрављења за многе вернике, закључује отац Ђорђе: „И дан-данас над његовим гробом дешавају се многа чуда и многи људи добијају по вери својој исцељења од овог новомученика“.
