Догодило се на данашњи дан – 10.април

Догађаји:

1710 — Анин статут, први закон о заштити ауторских права је ступио на снагу у Великој Британији. Овај акт је пренео права на контролу штампања књига са издавача на ауторе, ограничавајући трајање заштите на 14 година, уз могућност продужетка, чиме су постављени темељи модерног ауторског права
1814 — Британска и шпанска војска поразиле су у бици код Тулуза трупе Наполеона Бонапарте. Бонапарта је наредног дана абдицирао и прогнан је на острво Елба.

1869 — Спајањем две железничке пруге, „Унион Пацифик“ и „Централ Пацифик“ прорадила је америчка трансконтинентална железница.
1912 — Титаник је испловио на своје прво и једино путовање.

1938 — На референдуму, организованом уз притисак нацистичке Немачке, 99,75% Аустријанаца изјаснило се за прикључење Немачкој.
1941 — У Загребу је, уз подршку нацистичке Немачке, проглашена Независна Држава Хрватска, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем.
1944 — Совјетске трупе ослободиле у Другом светском рату Одесу од Немаца.
1953. Шведски политичар Даг Хамаршелд постао је генерални секретар УН. Поново је изабран 1957. године. Посредовао је у више међународних спорова, а погинуо је 1961. под неразјашњеним околностима у авионској несрећи путујући у мировну мисију у Африку. Постхумно му је додељена Нобелова награда за мир.
1994 — Авиони НАТО бомбардовали су положаје Војске Републике Српске око Горажда, које је УН прогласила „безбедносном зоном“. То је била прва војна акција НАТО снага од оснивања ове војне алијансе.
2002 — Извештај о паду Сребренице открио да су холандске мировне трупе посредно одговорне за масакр 7.500 Муслимана, након чега су холандска влада и начелник Генералштаба холандске војске поднели оставке.
2003 — Немачке власти изручиле су Србији бившу власницу пропале пирамидалне „Дафимент банке“ Дафину Милановић.
2020. Ступила је на снагу потпуна забрана кретања свих грађана Србије од петка у 17.00 до понедељка у 5.00 као мера заштите од пандемије коронавируса. Вишедневна потпуна забрана кретања спроведена је током три викенда априла и првомајских празника.

Рођења:

1755 — Самјуел Ханеман, немачки лекар најпознатији по стварању система алтернативне медицине под називом хомеопатија.
1778 — Вилијам Хазлит, енглески есејиста, драмски и књижевни критичар, сликар, друштвени коментатор и филозоф. Сматра се за једног од најзначајнијих енглеских књижевних и ликовних критичара свог времена. Написао је обимну биографију Наполеона I Бонапарте.
1847 — Џозеф Пулицер, америчко-мађарски новинар и издавач, оснивач фондације из које се сваке године додељује Пулицерова награда. (прем. 1911)

1912 — Борис Кидрич, југословенски и словеначки друштвено-политички радник, учесник Народноослободилачке борбе, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. (прем. 1953)

1917 — Роберт Бернс Вудвард, амерички органски хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1965). (прем. 1979)
1927 — Маршал Ворен Ниренберг, амерички биохемичар и генетичар, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1968). (прем. 2010)

Смрти:

1585 — Папа Гргур XIII, познат по реформи Јулијанског календара 1582. године. (рођ. 1502)

1813 — Жозеф Луј Лагранж, француски математичар и астроном.
1867 — Александар Петров, руски шаховски мајстор и теоретичар.
1919 — Емилијано Запата, мексички револуционар

1954 — Умро је француски хемичар и индустријалац Огист Лимијер који је у Лиону с братом Лујем направио прву филмску камеру и фабрику за израду фотографског материјала. У париској кафани „Гран кафе“ браћа Лимијер приказала су 28. децембра 1895. године прву филмску представу у свету „Улазак воза у станицу“ и „Радници излазе из фабрике“.
1962. Умро је амерички филмски редитељ мађарског порекла Мајкл Кертиз добитник Оскара за филм „Казабланка“.
2013. Умро је британски научник Роберт Едвард добитник Нобелове награде за медицину за вантелесну оплодњу, поступка који је милионима неплодних парова омогућио да имају децу.
2016. Погинуло је 110 особа, а више од 350 је повређено у великом пожару који је избио током ватромета у хиндуистичком храму Путингал на југу Индије.