Данас, 20. јуна по новом календару (односно 7. јуна по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О житију Светог мученика Теодота Анкирског, Светих мученица Киријакије, Валерије и Марије, свештеномученика Маркела и Маркелина, као и Преподобног Данила Скитског, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети мученик Теодот Анкирски и Свете мученице Киријакија, Валерија и Марија: Неустрашиви сведоци Христа
Свети мученик Теодот остао је запамћен као човек велике милости и храбрости, који је у време страшних гоњења тајно помагао својој браћи у вери. Отац Ђорђе истиче његову несебичну жртву и страдање које је поднео ради хришћанске љубави:
„Свети мученик Теодот Анкирски, као потајни хришћанин, помагаше цркву и сахрањиваше часно тела хришћана. Сахрани тела седам девојака, због чега би оптужен и незнабошци га бацише на муке и погубише.“
Заједно са њим, Црква данас слави и Свете мученице Киријакију, Валерију и Марију, три благочестиве жене из Кесарије Палестинске. Свештеник Ковљен описује њихов подвиг, наглашавајући снагу њихове заједничке молитве за спасење света:
„Свете мученице Киријакија, Валерија и Марија, све три беху из Кесарије Палестинске. Почетком гоњења склонише се из града и настанише се у некој колиби, где проведоше дане молећи се Господу Богу да престане гоњење хришћана и да сви хришћани, и сав свет, упозна веру у Христа и постану хришћани. По клевети од неких људи беху ухваћене, мучене и уморене 304. године.“
Свештеномученици Маркел и Маркелин: Исповедање и истинско покајање пред царевима
Посебно сведочанство вере долази нам из Рима, где су у време царева Диоклецијана и Максимијана пострадали свештеномученици Маркел и Маркелин, тадашњи архијереји Римске цркве.
Отац Ђорђе детаљно описује страдање Светог Маркела, који је због вере био понижен, али не и сломљен:
„Свештеномученик Маркел, папа римски, у време цара Максимијана, као хришћанин био је осуђен да чува стоку на неком одређеном месту. И управо то, до краја свога живота, радише у беди и сиромашту, много пута и гладан пострада. Управо у то његово време, пострадаше много хришћани од цара Максимијана.“
Свештеник даље повукао је историјску паралелу између страдања Јевреја у Египту и суровог прогона хришћана који су коришћени као робље за изградњу чувених римских купатила:
„Цар Максимијан, да би се додворио цару Диоклецијану, јер га је овај узео за сацара и поставио га да царује заједно са њим, поред Рима поче да гради терме — топла купатила. И највише као некада Египћани како су гонили Јевреје да зидају за њих пирамиде и остале грађевине, тако узе цар Максимијан хришћане и поче их гонити да зидају ове терме. Пострадаше многи свештеници и ђакони: Киријак, Сисиније, Смарагд, Ларгије, Папије, Мавр, Сатурин, Крискент, неке девице Прискила и Лукина, а Свети Маркел заједно са њим престави се у Господу.“
Са друге стране, житије Светог Маркелина доноси нам дубоку поуку о паду, али и о сили истинског хришћанског покајања. Након што је у тренутку слабости поклекао пред претњама, Маркелин је пронашао снагу да се јавно покаје и запечати своју веру мученичком крвљу:
„Свештеномученик Маркелин беше папа пре Маркела мученика. Позва га једном цар Диоклецијан да принесе жртву идолима, а овај из страха од мучења принесе жртву и доби дивну хаљину заузврат од цара. Касније се покаја и поче са сузама и молитвом окајавати свој грех како се одрекао Христа.“
Отац Ђорђе посебно наглашава дирљив моменат сабора у Кампанији, где је папа Маркелин затражио суд од своје браће архијереја:
„Једном приликом епископи сабраше сабор у Кампанији, а овај папа Маркелин дође огрнут у ону хаљину, посу се пепелом и тражише да га епископи осуде зато што се одрекао Христа и зато што је починио грех. Они кажу: ‘Нека сам себи суди’. И тада изађе са оном хаљином, врати цару хаљину, баци пред њега и каже да је хришћанин, што цар узе и нареди те га посекоше, а њега часно сахранише по речима Светога апостола Петра.“
Преподобни Данило Скитски: Велики пустињак и чувар чистоте
На крају свог обраћања, свештеник се осврнуо на Преподобног Данила Скитског, једног од великих египатских пустиножитеља, чији је живот био потпуно препуштен Божијем промислу.
„Преподобни Данило Скитски, игуман скитског манастира у Мисиру, ученик Светог Арсенија, подвизавао се у манастиру 40 година, а потом изашао у пустињу.“
Отац Ђорђе подсећа на његову улогу у сахрањивању Свете мученице Томаиде, која је страдала бранећи своју чедност, и закључује поуком о значају вршења воље Божије:
„Када један свекар уби своју снају Светуу Томаиду, Свети Данило је сахрани са својим учеником. Читав свој живот препуштао је вољи Божијој и све радио по вољи Божијој. Упокоји се 420. године.“