Данас, 20. септембра по новом календару (односно 7. септембра по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије. О житијима Светог мученика Созонта, Светих апостола Евода и Онисифора, Светог мученика Евсихија и Светог Јована архиепископа новгородског, за наш портал говорио је ђакон Стефан Јосиповић.
Свети мученик Созонт: Пастир који је разбио идола
Говорећи о Светом мученику Созонту, ђакон Стефан Јосиповић истиче његово порекло и непоколебљиву веру: „Родом из Ликаоније, Свети Созонт беше пастир оваца и побожан хришћанин који је своје вршњаке поучавао вери“. Његов пут ка мучеништву почео је након једног пророчког сна, о чему наш саговорник детаљно сведочи: „Сазнавши у виђењу да му предстоји мученичко страдање, остави своје стадо и оде у Помпеопољ, где је трајало велико гоњење хришћана“. Ђакон посебно наглашава његову храброст када је ушао у незнабожачки храм: „Ушавши у незнабожачки храм, одломи руку са златног идола, раздроби је и раздели сиромасима“. Када је због тог догађаја настала велика узбуна, светитељ није желео да други страдају због њега: „Када због тога настаде велика узбуна, Созонт се сам јави игемону Максимијану и призна да је хришћанин и да је он учинио то дело“. О његовом страшном страдању ђакон додаје: „Мучитељи га жестоко тукоше, обуше му гвоздене обуће са ексерима, обесише о дрво и стругаше гвозденим четкама, а затим га ставише на огањ“. Свети Созонт је пострадао око 304. године, а његове чудотворне мошти и данас помажу вернима који над њима подигоше храм.
Свети апостоли Евод и Онисифор: Верне слуге Христове
Отац Стефан нас даље упознаје са животом Светих апостола Евода и Онисифора, који су припадали реду Седамдесеторице и верно служили Христу. „Евод беше ученик апостола Петра, који га постави за епископа антиохијског, а Свети Игњатије Богоносац га помиње са великом похвалом“. Ђакон спомиње и његов књижевни рад: „Евод је написао дело о Пресветој Богородици и дело под називом ‘Светило’, али су оба уништена за време гоњења хришћана“. Пострадао је за Господа у време цара Веспазијана. Са друге стране, за Светог Онисифора ђакон каже: „Свети Онисифор био је искрени пријатељ и помоћник апостола Павла, који га помиње у својој посланици Тимотеју“. Његово мучеништво било је изузетно сурово: „Онисифор је пострадао у Колофону, где је био епископ, тако што је према предању везан за дивље коње и растргнут“. Обојица ових верних војника Христових часно послужише на земљи и преселише се у радост Господа свога.
Свети мученик Евсихије: Чудотворно исцељење у тамници
Осврћући се на Светог мученика Евсихија, ђакон Стефан Јосиповић наводи да је он био син сенатора Дионисија и да је жестоко мучен због вере у Христа. „Бијен и струган, па полумртав бачен у тамницу, јавио му се анђео Божији и исцелио га“. Након што је пуштен, светитељ је показао неизмерну хришћанску љубав: „Пуштен из тамнице, он раздаде све своје имање, нешто сиромасима а нешто клеветницима својим“. Међутим, поново је био ухваћен, а ђакон описује чудесан догађај током његовог коначног страдања: „Поново је ухваћен и струган, док не предаде душу Богу, а из његових рана потекло је млеко и вода уместо крви“. Овај светитељ пострадао је у време цара Адријана.
Свети Јован архиепископ новгородски: Чудотворац који је победио демоне
На крају, ђакон Стефан говори о Светом Јовану, који је био најпре свештеник, а потом од 1163. године епископ у Новгороду. „Сазидао је седам цркава за свога живота, имао виђење Свете Богородице и необичну силу над демонима, које је чак и на службу себи принуђавао“. Поред тога, ђакон истиче његову улогу у спасењу града: „Чудесно је сачувао Новгород од напада 72 кнеза“. Његов живот био је испуњен духовним борбама о којима свештеник додаје: „Страдао је од искушења ђаволских, но силом крста и молитве све је савладао“. На крају свог овоземаљског пута, како закључује ђакон: „У старости повукао се у манастир, примио схиму и мирно се упокојио у Господу 7. септембра 1185. године“.