Данас, 21. августа по новом календару (односно 8. августа по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и мученике који су својим животима посведочили веру у Христа. О житију Светог Емилијана исповедника, Светог Мирона чудотворца, преподобног Григорија Синаита, као и о страдању Светих новомученика Триандафила и Спаса и Светог мученика Гормиздаса, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети Емилијан исповедник и Свети Мирон чудотворац
Свети Емилијан заузима значајно место међу борцима за очување православне вере у време иконоборства. Отац Ђорђе истиче његову храброст у одбрани светих икона и страдање које је због тога поднео, наглашавајући да је „Свети Емилијан исповедник епископ кизички био епископ у Кизику за време цара Јерменина и иконоборца.“
Због своје непоколебљиве вере, претрпео је страшна гоњења:
„Због своје вере и поштовања и одбране светих икона би прогнан као и многи други епископи у изгнанству. Поживе пет година у мукама и понижењима, сиромаштву, упокојио се 820. године.“
Говорећи о Светом Мирону чудотворцу, епископу критском, свештеник Ковљен посебно наглашава његову милосрдност и невероватну дарежљивост према ближњима.
„Најпре би ожењен и бавио се земљорадњом, милосрдан и дарежљив у свему правичан,“ објашњава отац Ђорђе и додаје један чудесан детаљ из његовог живота који сведочи о његовој благости:
„Једном приликом када га лопови почеше пљачкати, он виде шта они раде и не да их није теро, него им је помогао да натоваре све што су хтели да узму и тако их отпреми.“
Његов даљи животни пут био је испуњен служењем Богу:
„Најпре био свештеник па епископ, чинио чуда именом Господњим, упокојио се у стотој години свога живота 350. године.“
Преподобни Григорије Синаит: Учитељ умне молитве
Свештеник се затим осврнуо на велики духовни значај преподобног Григорија Синаита, подвижника који је одиграо кључну улогу у ширењу исихазма и учења о умној молитви широм Балкана. Описујући његов духовни пут, отац Ђорђе наводи:
„Беше подвижник на Синају, касније пређе на Свету гору. И на Свету гору дође да испита да ли има неки монах да се бави умном молитвом. Једини који је знао шта је то био је Максим Кавсокаливит свети.“
Након тога, уследила је велика духовна обнова коју је иницирао овај светитељ:
„Григорије тада распростре своје учење умне молитве и по Светој гори, по Македонији и Балкану. Основао многе манастире и упокојио се мирно у четрнаестом веку.“
Свети мученици: Триандафил, Спасо и Гормиздас
Говорећи о Светим новомученицима Триандафилу и Спасу, он истиче да су то „обојица Словени из околине Струмице, пострадали од Турака за веру у Христа.“
Њихова мученичка кончина догодила се у различитим периодима и градовима:
„Триандафил у Цариграду 1680. године, а Спасо у Солуну 1794. године.“
Посебну пажњу свештеник је посветио Светом мученику Гормиздасу, који је, иако високог порекла, изабрао Христа уместо земаљске славе.
Отац Ђорђе га описује као „велможу на двору персијскога цара.“
Међутим, његова вера није могла остати скривена, због чега је уследила страшна одмазда:
„Када цар сазнаде да је овај хришћанин, најпре га разжало овај посла да чува стоку, а касније га ухватише, бацише на муке и убише вере ради у Христа, пострада 418. године.“