Данас, 24. септембра по новом календару (односно 11. септембра по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О житијима преподобне Теодоре, Светог Пафнутија исповедника, преподобног Ефросина кувара и светих мученика, за наш портал говорио је ђакон Стефан Јосиповић.
Преподобна Теодора
Отац Стефан нас најпре упознаје са животом преподобне Теодоре, чија прича представља један од најснажнијих примера покајања у историји Цркве. „Света Теодора из Александрије, иако удата, подлегла је искушењу и чинила прељубу, због чега је одмах почела горко да се каје. Ошишала је косу, обукла мушко одело и под именом Теодор ступила у мушки манастир. Где су њен пост, молитва, смирење и покајање задивили све монахе.“
Ђакон детаљно описује најтеже искушење у њеном монашком животу, када је била неправедно оптужена:
„Када ју је једна блудна девојка оклеветала да је са њом затруднела, Теодора се није бранила, него је клевету прихватила као казну Божију за свој ранији грех. Због тога је изгнана из манастира и седам година живела у шуми и пустињи, истовремено негујући дете оне која ју је оклеветала.“
Ова изузетна жена је, упркос свим недаћама, остала верна свом подвигу и сачувала непоколебљиву веру:
„Свим тим годинама победила је многа ђаволска искушења, остајући верна Христу и ослањајући се на силу крста. После седам година враћена је у манастир, где је проживела још две године и упокојила се. А тек тада монаси сазнаше да је Теодор заправо била жена. Бог је после њене смрти прослави великим чудима, јер је укроћивала звери, исцељивала болесне и извела воду из сувог бунара, показујући колика је благодат истинског покајања.“
Свети Пафнутије исповедник: Несаломиви борац за православље
У наставку разговора, ђакон Стефан се осврнуо на Светог Пафнутија исповедника, епископа таиског у Тиваиди египатској, који је много пострадао за православну веру:
„За православну веру страдао је много. Једно око му јеретици беху избили, а леву ногу скршили. На Првом васељенском сабору учествовао је опровргавајући с великом силом Аријеву јерес. Цар Константин веома га је ценио и често га целивао у оно избодено око и избодено ради истине православне.“
Ђакон посебно наглашава његову улогу у одбрани свештенства на Првом васељенском сабору:
„Устао је одлучно на Сабору против западних представника који су предлагали да се свештеницима мирским потпуно забрани брак. Био је девствеником целога живота свога.“
Преподобни Ефросин кувар: Скромност која води у Рај
На крају свог обраћања, свештеник се осврнуо на преподобног Ефросина кувара, чији живот сведочи о томе да су скромност и побожност важнији од положаја и звања:
„Прост човек, али Божији човек. Служио као кувар у неком манастиру Аморејском у деветом веку. Духовник тога манастира једне ноћи виде себе у рају и тамо угледа Ефросина. Ефросин му одабере три рајске јабуке и дарује. Када се духовник пробудио, виде три јабуке необично красне и мирисне поред свога јастука. Он брзо нађе Ефросина и упита га: ‘Где си ноћас био, брате?’ ‘Тамо где и ти, оче’, одговори му блажени угодник Божији. Тада духовник објави цео случај монасима, и сви познадоше светост и богоугодност Ефросинову. А Ефросин, бојећи се слављења од људи, одмах побеже из манастира и сакри се у пустињу, где проживе остатак свога живота.“