Данас, 1. августа по новом календару (односно 19. јула по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне личности из наше историје. О житију преподобне Макрине, преподобног Дија, као и о Светом деспоту Стефану Високом Лазаревићу и његовој мајци, Светој царици Милици, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Преподобна Макрина: Пример непоколебљиве верности и подвига
Преподобна Макрина била је најстарија сестра великих светитеља, Светог Василија Великог и Светог Григорија Ниског. Отац Ђорђе истиче њену дубоку преданост Богу и завет који је дала још у раној младости: „Као девица рано би заручена, али рано и оста без свога заручника који се упокојио. Она знајући за закон Божији да је дозвољен само један брак иако је само заручена била, заветова се да се неће више удавати и заједно са својом мајком замонаши се у једном манастиру.“ Њен живот био је испуњен непрестаним трудом и молитвом, о чему свештеник Ковљен додаје: „Предаваше се све тежим и тежим подвизима, гледајући да угоди Господу, и управо тако после 9 месеци после свога брата Светог Василија упокоји се и она 379. године.“
Преподобни Дије: Чудотворац којем је Бог продужио живот
Говорећи о преподобном Дију, отац Ђорђе нас подсећа на овог великог сиријског подвижника чија се духовна слава прочула све до царских дворова: „Преподобни Дије, родом из Антиохије сиријске, од хришћанских родитеља пошто трудом, молитвом и постом победи сва искушења ђаволска, Господ га обдари чудотворством. Живео у Антиохији али једном приликом по виђењу са неба пресели се у Цариград и настави у близини града свој подвиг.“ Свештеник наглашава да су његова мудрост и благодат привлачили многе, па чак и самог владара и патријарха: „Али пошто се слава духовна не може сакрити, многи чуше за њега и посећиваше га чак и цар Теодосије млађи долазаше и примаше савете од њега. Патријарх Атик рукоположи га за свештеника.“ Посебно је задивљујућ тренутак његовог чудесног повратка у живот, који свештеник овако описује: „Поживевши дуго припреми се за смрт своју и усну у Господу. И када се сви окупише и патријарх и цар дођоше на сахрану у једном моменту пробуди се и смрти васкрсе Свети Дије и рече: ‘Господ ми даде да још 15 година живота у овоме свету.’ И тих 15 година продужи у подвигу и упокоји се 430. године.“
Свети деспот Стефан Високи: Владар, војсковођа и књижевник
Данашњи празник од посебног је значаја за српски народ јер прослављамо и Светог деспота Стефана Лазаревића. Отац Ђорђе подсећа на огромно бреме које је овај владар носио кроз историју: „Свети деспот Стефан Високи, син кнеза Лазара и царице Милице. Рођен 1377. године, после Косовског боја 1389. године наследио свога оца као владар српских земаља. Као вазал турски много пута учествовао у разним биткама и увек херојски или побеђивао или излазио као морални победник.“ Описујући његову свестраност и посвећеност очувању народа и државе, свештеник додаје: „Бавио се и књижевношћу, био и владар и војсковођа. Трудио се да сачува српске земље и српски народ у јако тешко време.“
Света царица Милица: Заштитница народа и задужбинарка
Нераздвојна од свог сина у молитви и бризи за државу била је Света царица Милица, о којој отац Ђорђе са дубоким поштовањем говори: „Његова мајка царица Милица рођена 1335. године, после смрти свога мужа кнеза Лазара помагала своме сину да влада што боље земљом.“ Њен немерљив допринос српској духовности огледа се и у једном великом делу које свештеник на крају истиче: „Од цара султана Бајазита измолила да из Цариграда пренесе у Србију мошти Свете Петке што и учини и постави у Београду у храму Свете Петке на Калемегдану која се данас зове Црква Ружица. Замонаши се и упокоји се 1405. године.“