У многим кућама стара метла никада није лежала на поду, већ је увек стајала усправно поред врата или у углу куће. Стари су веровали да тако метла чува дом од злих духова, урока и невоља. Ако би метла била положена, улазак несреће и болести у кућу био је, веровало се, лакши.
Антрополози објашњавају да је овај обичај настао из практичног и симболичког разлога: метла је увек требало да буде “спремна за чишћење”, а истовремено је постала знак заштите и реда у дому. Постављање усправно значило је да кућа остаје чиста, не само од прашине већ и од лоших сила.