Данас, 3. септембра по новом календару (односно 21. августа по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије, мученике и значајне личности из историје Цркве. О житију светог апостола Тадеја, свете мученице Васе и њене деце, светог Аврамија Смоленског, светих праотаца, као и светог свештеномученика Рафаила Шишатовачког, говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети апостол Тадеј: Исусов следбеник и просветитељ Едесе
Свети апостол Тадеј убраја се у седамдесеторицу мањих апостола, а његов живот обележен је директним сусретом са Христом и великом мисионарском делатношћу. Отац Ђорђе истиче његове прве кораке у вери и мисију исцељења коју му је Бог поверио:
„Свети апостол Тадеј, један од седамдесеторице, прво виде и чу Светог Јована Крститеља и прими крштење, а касније, када виде Господа Исуса Христа, пође за њим. После славног Васкрсења и Вазнесења Господњег, послан би у Едесу кнезу Авгару да га крсти. И крстивши га, потпуно га исцели.”
Свештеник Ковљен даље објашњава колико је био значајан његов рад на ширењу хришћанства након овог чуда:
„Поучивши кнеза Авгара и читав његов дом, покрсти и многе народе, те Едеса постаде хришћански град. Представи се у Господу у Вириту финикијском.”
Света мученица Васа и њена деца: Страдање због непоколебљиве вере
Живот свете мученице Васе и њене деце – Теогнија, Агапије и Писта – сведочи о изузетној храбрости и оданости Христу у временима највећих прогона. Иако је била удата за паганског свештеника, света Васа је децу одгајала у хришћанском духу, што је довело до њиховог страдања. О томе отац Ђорђе говори:
„Васа беше жена идолског жреца, али потајна хришћанка, и управо у хришћанству васпита сву децу своју. Због њене вере предаде је муж судијама, и она пострада заједно са својом децом. Деца њена прво биху посечена мачем у Едеси македонској, а Васа прими са радошћу све муке и бацише је у море.”
Њено мучеништво пратило је и чудесно спасење пре коначног земаљског краја, како додаје свештеник:
„Анђели се јавише и пренеше њено тело на једно острво у Мраморном мору, и тек ту би посечена за Господа.”
Свети Аврамије Смоленски: Подвижник и чудотворац
Свети Аврамије Смоленски остао је упамћен као велики подвижник који је свој живот посветио Богу од најраније младости. Говорећи о његовом путу, свештеник Ковљен наглашава његову истрајност упркос великим искушењима и неправдама:
„Свети Аврамије Смоленски од младости се предаде монашком подвигу. Подржавајући свете оце у пустињи, касније основа манастир Светога крста код града Смоленска. Многа искушења имао је са демонима и злим људима. Молитвом призва кишу, поживео 50 година и упокојио се 1220. године.”
Свети праоци Аврам, Исак и Јаков: Темељи Старог Завета
Црква се овог дана сећа и великих старозаветних праведника који су представљали духовне темеље пред долазак Спаситеља. Отац Ђорђе их описује као угоднике Божије чија су дела трајно записана:
„Свети праоци Аврам, Исак и Јаков спомињу се у недељу праотаца пред празник рођења Господа Исуса Христа као праведни и угодници Божији. Њихов живот описан је у Светом писму Старога завета.”
Свети свештеномученик Рафаило Шишатовачки: Уметник и страдалник
Српска православна црква са посебним пијететом прославља и светог свештеномученика Рафаила Шишатовачког, који је свој овоземаљски живот завршио мученички током Другог светског рата. О његовом путу од вредног уметника до страдалника, свештеник Ковљен каже:
„Свети свештеномученик Рафаило Шишатовачки, рођен као Георгије Мумчиловић у бачком селу Дероње 1875. године. Са десет година одлази у манастир Ковиљ где прима монашки постриг, а затим и у манастир Бођане. Био је вредни и врсни иконописац, израдио је многе иконостасе.”
Нажалост, његов миран монашки живот је насилно прекинут, а отац Ђорђе подсећа на његово страдање и потоњу канонизацију која је потврдила његову светост:
„Рат га затече у манастиру Шишатовцу, одакле га усташе ухапсише, одведоше 25. августа 1941. године. Би мучен и убијен 3. септембра 1941. године. До данас није познато где је његово тело сахрањено. Проглашен је за светитеља 1999. године на редовном заседању Сабора Српске православне цркве.”