Данас, 20. августа по новом календару (односно 7. августа по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О житију преподобног мученика Дометија, светих мученика Марина и Астерија, преподобног Пимена Многоболезног и других славних светитеља, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Преподобни мученик Дометије
Говорећи о преподобном мученику Дометију, отац Ђорђе истиче његов необичан животни пут и непоколебљиву веру која га је водила од паганства до пустињаштва:
„Преподобни мученик Дометије је рођен у Персији као незнабожац у време цара Константина. Упозна веру хришћанску и крсти се. Остави свет, замонаши се и пошто с неко време проведе у манастиру, удаљи се у пустињу код некога старца Нурвела.”
Свештеник Ковљен даље објашњава како је светитељ доследно избегавао земаљске почасти, тражећи искључиво молитвени мир, што га је на крају одвело у мучеништво:
„Овај га рукоположи за ђакона, а касније када је хтео да га произведе у презвитера, дакле свештеника, Дометије побеже у неку пустињску гору. Цар Јулијан Одступник сазнао је за њега и послао да га доведу и да га ухвате. Он виде да се војска приближава и са своја два ученика побеже и склони се у неку пећину, војници ту пећину сазидаше и тако мученички пострадаше 363. године.”
Свети мученици Марин и Астерије
Осврћући се на страдање светих мученика Марина и Астерија, свештеник наглашава снагу њиховог сведочења васкрслог Христа, које је превазилазило све друштвене сталеже тог доба:
„Марин би војник, а Астерије сенатор римски. Пострадаше у време цара Галијена, у Кесарији Палестинској.”
Отац Ђорђе посебно издваја величанствени пример сенатора Астерија, чији је поступак остао трајно запамћен у историји Цркве као врхунац солидарности и исповедништва:
„Наиме, када мучише Марина, свето гледаше Астерије сенатор и видевши храброст његову и трпљење његово у мукама, и сам скиде одећу своју сенаторску, баци је, изиђе пред мучитеље, исповеди да је хришћанин и он заједно са њим пострада 260. године.”
У овом контексту подвига, отац Ђорђе је поменуо и преподобног Ора, отшелника Тиваидског, великог духовника који се:
„Утврди у вери, основа многе манастире и устроји живот у њима.”
Он је, како наводи,:
„Демонске силе победио трпљењем и молитвом, више пута се удостојио да види анђеле и разговарао са њима, и упокојио се 390. године.”
Преподобни Пимен Многоболезни и Свети Наркис
Говорећи о дубокој духовној поруци коју носи житије преподобног Пимена Многоболезног, отац Ђорђе Ковљен указује на несвакидашње прихватање страдања зарад спасења душе:
„Од малена болешљив, донесен у Печерску лавру ради исцељења, а он, како кажу, није се молио за оздрављење, већ се молио да Господ Бог утврди болест у њему да се што достојније припреми за Царство Божије.”
Његов живот, иако обележен физичком слабошћу, био је испуњен божанском утехом и чудотворством, о чему свештеник сликовито сведочи:
„Јави му се тако анђео Господњи и рече да ће пред смрт своју оздравити и бити потпуно здрав. Тако би двадесет година, чинио је чудеса на молитву и био прозорљив. Пред смрт устаде здрав, припреми гроб свој и упокоји се 1110. године.”
На самом крају свог обраћања, отац Ђорђе је подсетио вернике и на светог свештеномученика Наркиса, патријарха јерусалимског, који је својим дугим и богоугодним животом задужио Цркву, а који је, како наводи:
„Посечен у време цара Антонина 213. године, поживео 116 година.”