Догађаји:
1347 — Енглески краљ Едвард III заузео је у Стогодишњем рату француски град Кале, који је остао под енглеском влашћу до 1558.
1571 — Турци су, након једанаестомесечне опсаде, заузели град Фамагусту на Кипру и извршили масакр становништва.
1675 — Французи су победили холандску и шпанску флоту код Палерма и заузели Сицилију.
1858 — Енглески истраживач Џон Спик открио је Викторијино језеро, извориште реке Нил.
1881 — Британске трупе окупирале су египатски град Суец, што је Уједињеном Краљевству омогућило да 1883. постане власник читаве зоне Суецког канала.
1884 — Завршен је железнички мост у Београду на реци Сави, а наредног месеца пуштена је у саобраћај пруга Земун-Београд. Мост је разаран у оба светска рата и потом обнављан.
1903 — Македонски устаници у Крушеву су прогласили Крушевску републику, која је потрајала десет дана.
1904 — Британци су напали Тибет и заузели главни град Ласу, а верски вођа далај лама је побегао у монголску престоницу Ургу (Улан Батор).
1914 — Немачка је објавила рат Француској, Белгија је одбацила захтев Немачке да њене трупе уђу у ту земљу, а Велика Британија је упозорила Немачку да би инвазија на Белгију значила општи рат у Европи.
1936 — Амерички атлетичар Џеси Овенс је скоком у даљ 8,06 метара освојио прву од четири златне медаље на олимпијским играма у Берлину.
1940 — Литванија је формално постала део СССР под називом Литванска Совјетска Социјалистичка Република.
1940 — Италија је започела инвазију Британског Сомалиленда.
1958 — Под командом Вилијама Андерсона, америчка нуклеарна подморница „Наутилус“ је прва прошла испод леда на Северном полу.
1996 — Уједињене нације су саопштиле да је војска племена Тутси у Бурундију побила хиљаде Хуту цивила у серији покоља извршених између априла и јула.
Рођења:
1770 — Фридрих Вилхелм III, краљ Пруске (1797—1840). (прем. 1840)
1832 — Иван Зајц, хрватски композитор, диригент и педагог. (прем. 1914)
1872 — Хокон VII Норвешки, краљ Норвешке (1905—1957). (прем. 1957)
1854 — Владимир Матијевић, српски трговац и добротвор. (прем. 1929)
1883 — Алберт Халер, хрватски књижевник. (прем. 1945)
1903 — Хабиб Бургиба, први председник Туниса. (прем. 2000)
1903 — Душан Баранин, српски књижевник, публициста и учитељ. (прем. 1978)
1904 — Долорес дел Рио, мексичка глумица, плесачица и певачица. (прем. 1983)
1920 — Пи Ди Џејмс, енглеска списатељица. (прем. 2014)
1926 — Тони Бенет, амерички певач и сликар. (прем. 2023)
1928 — Ференц Фехер, југословенски књижевник, новинар и преводилац. (прем. 1989)
1937 — Стивен Беркоф, енглески глумац, писац, драматург, сценариста и редитељ.
1937 — Ричард Форонџи, амерички глумац. (прем. 2024)
1937 — Андрес Химено, шпански тенисер. (прем. 2019)
1940 — Мартин Шин, амерички глумац.
1952 — Освалдо Ардиљес, аргентински фудбалер и фудбалски тренер.
1956 — Небојша Брадић, српски редитељ, драматург и политичар.
1959 — Џон Макгинли, амерички глумац, сценариста и продуцент.
1963 — Џејмс Хетфилд, амерички музичар, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе Metallica.
1967 — Матје Касовиц, француски редитељ, сценариста и глумац.
1970 — Дарко Тешовић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
1973 — Стивен Грејам, енглески глумац.
1973 — Никос Дабизас, грчки фудбалер.
1977 — Том Брејди, амерички играч америчког фудбала.
1977 — Оскар Переиро, шпански бициклиста.
1982 — Виктор Хрјапа, руски кошаркаш.
1988 — Свен Улрајх, немачки фудбалер.
Смрти:
1460 — Џејмс II од Шкотске, шкотски краљ.
1881 — Вилијам Фарго пионир америчких шпедитера
1924 — Џозеф Конрад, енглески књижевник пољског порекла. (рођ. 1857)
1928 — Јован Авакумовић, српски политичар и правник (рођ. 1841)
1954 — Габријел Колет, француска књижевница.
1968 — Константин Рокосовски, маршал Совјетског Савеза
1977 — Макариос III, кипарски архиепископ.
2001 — Момир Гавриловић, припадник Службе државне безбедности.
2008 — Александар Солжењицин, руски књижевник и совјетски дисидент.
2011 — Буба Смит, амерички глумац и спортиста. (рођ. 1945)
2018 — Матија Барл, југословенски и словеначки глумац и продуцент. (рођ. 1940)