Данас, 26. јуна по новом календару (односно 13. јуна по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О житију Свете мученице Аквилине, Светом Трифилију епископу Левкусије Кипарске и Светој Ани и сину јој Јовану, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Света мученица Аквилина: Девојчица која је победила смрт
Отац Ђорђе нас подсећа на невероватну веру ове младе светитељке, која је већ у најранијем узрасту постала исповедник Христовог имена, упркос страшним прогонима који су владали у то време: „Света мученица Аквилина, рођена од хришћанских родитеља, већ у десетој години пуна благодати и божанског разума проповедаше Христа својим другарицама.“
Када је настало гоњење под царем Диоклецијаном, она је предата мучитељима који су на све могуће начине покушали да је одврате од вере у Христа. Ипак, како свештеник истиче, она се није поклолебала већ је показала задивљујућу храброст: „Она их све изобличаваше и утврђиваше и саму себе у вери. На крају судија нареди, намесник, да јој прободу уши и мозак ужареном гвозденом шипком и она паде као мртва, мислећи да је мртва избацише је ван града на сметлиште да је поједу керови.“ Међутим, њено страдање пратило је велико чудо Божије, којим је Господ показао своју силу кроз немоћно дечије тело. Отац Ђорђе приповеда о чудесном исцељењу:
„Али касније Господ Бог подиже је, исцели је анђео Господњи и она потражи од Господа да се врати у град и да доврши своје мучење.“
Додаје да су се, по њеном повратку, врата града сама отварала пред силом Духа Светога: „Она као дух прође сву стражу и дође до постеље оног намесника и судије њенога. Када му се
показа овај се уплаши јер мисли да види духа, али се брзо уверио да је то она девојка коју је дао да се погуби.“
Сутрадан је поново бачена на муке и осуђена на посечење мачем. Описујући њене последње тренутке, свештеник Ковљен наводи: „Девица се помоли и предаде дух свој пре него што јој одсекоше главу, и тек мртвој главу јој одсекоше.“
Ова велика мученица пострадала је 293. године, у дванаестој години свог живота, оставивши трајан пример непоколебљиве вере.
Свети Трифилије, епископ Левкусије Кипарске
Осврћући се на живот Светог Трифилија, свештеник Ковљен наглашава његову духовну величину, повезаност са великим светитељима тог доба и његов дубоко подвижнички живот: „Свети Трифилије, епископ Левкусије Кипарске, ученик Светога Спиридона, беше милостив и девствен читавог свог живота и читав живот проведе угађајући Господу.“
Отац Ђорђе истиче да је овај велики испосник и угодник Божији свој овоземаљски пут мирно завршио, упокојивши се у Господу 370. године.
Света Ана и син јој Јован: Жртва из љубави према ближњем
На крају свог излагања, отац Ђорђе је говорио о потресном житију Свете Ане, која је својим животом показала шта значи истинска жртва и смирење. Као сиротиња, била је усвојена од стране једног великаша који ју је толико заволео да ју је удао за свог сина. Међутим, након смрти великаша, настају велики проблеми и искушења за ову породицу:
„Родбина се побуни што је тај њихов рођак ожењен сиротом женом и простом, женом која није племенитог рода. Он из страха од Господа није хтео да је отпусти и да је отера, али
чувши и сазнавши Света Ана шта се дешава, да не би човек имао проблема са родбином, она оде и побеже од свога мужа и насели се на неком острву.“
Њена одлука да се повуче како би сачувала мир свог супруга сведочи о њеној дубокој хришћанској љубави. Свештеник даље описује њен подвиг након одласка у непознато:
„Пошто већ би бременита и трудна када је отишла, на том острву роди сина. По промислу Божијем дође неки монах и нађе је тамо и крсти јој сина и даде му име Јован.“
Света Ана је остатак свог живота провела у молитви и самоћи, потпуно посвећена Богу. Отац Ђорђе закључује њену причу речима да се она до краја: „подвизавала и мирно скончала свој живот у петом веку.“