Догађаји:
330 — Римски цар Константин I Велики инаугурисао Нови Рим на месту некадашње грчке колоније Византа.
1310 — 45 витезова темплара су спаљени на ломачи под оптужбом да су јеретици.
1745 — Француске трупе победиле Британце у бици код Фонтеноа и преузеле Холандију од Аустрије.
1824 — Британске снаге су у Првом бурманском рату преузеле Рангун у Бурми.
1858 — Минесота је примљена у Унију као 32. савезна држава САД.
1867 — Лондонским уговором загарантоване самосталност и неутралност Луксембуршког војводства.
1916 — Представљена је Ајнштајнова Општа теорија релативитета.
1931 — Пропаст највеће аустријске банке „Кредит-Ансталт“ означила почетак финансијског колапса централне Европе.
1949 — Сијам променио име у Тајланд.
1949 — Израел примљен у Уједињене нације.
1950 — Конрад Аденауер, западнонемачки канцелар, постао председник јединствене Хришћанско-демократске уније.
1960 — Агенти израелске тајне службе Мосад ухватили Адолфа Ајхмана који се скривао у Аргентини.
1966 — У финалу Купа шампиона одиграном на стадиону Хејсел у Бриселу, Реал Мадрид победио Партизан резултатом 2-1, освојивши шесту титулу првака Европе.
1968 — У настојању да оконча жестоке сукобе студената с полицијом премијер Француске Жорж Помпиду учинио уступке студентима.
1973 — Успостављени дипломатски односи Савезне Републике Немачке и Демократске Републике Немачке, чиме је окончано раздобље непризнавања ДР Немачке као суверене државе.
1987 — Премијер Индије Раџив Ганди ставио Панџаб под федералну контролу због побуне Сика.
1992 — Због умешаности југословенске војске у сукобе у Босни, министри иностраних послова Европске заједнице донели одлуку да повуку амбасадоре из Београда и тражили суспендовање чланства Југославије у ОЕБС-у.
1996 — Амерички путнички авион DC 9 срушио се у мочвару Еверглејдс на Флориди убрзо по полетању са аеродрома у Мајамију. Погинуло свих 110 путника и чланова посаде.
1997 — Суперкомпјутер компаније IBM „Дубоко плаво“ победио светског шампиона у шаху, руског велемајстора Гарија Каспарова, у мечу од шест партија.
2000 — Индија дочекала свог милијардитог становника, у државној болници „Сафдарјанг“ у Њу Делхију рођена девојчица.
2001 — Београдска група Канда, Коџа и Небојша одржала опроштајни концерт у башти СКЦ-а. Група се, ипак, поново окупила две године касније.
2003 — Потпредседник Демократске партије социјалиста Филип Вујановић изабран за председника Црне Горе.
2008 — Судан прекинуо дипломатске односе са Чадом, због помоћи коју је Чад пружио побуњеницима из Дарфура у нападу на Картум, главни град Судана.
2010 — Вођа британских лабуриста Гордон Браун поднео оставку на место председника владе, нови мандатар постао вођа конзервативаца Дејвид Камерон.
2021 — У Русији у Казању у терористичком нападу који се десио у школи учествовало је двоје терориста. Они су пуцали у ђаке те школе и на лицу места је убијено 8 ученика, док је 32 њих рањено. Један од терориста је убијен, а други је ухапшен. Треба напоменути да је један од терориста ишао у ту школу, неколико година пре тог инцидента и да је знао тачан распоред свих просторија школе.
Рођења:
1888 — Ирвинг Берлин, амерички композитор. (прем. 1989)
1892 — Маргарет Радерфорд, енглеска глумица. (прем. 1972)
1896 — Јосип Славенски, југословенски композитор. (прем. 1955)
1904 — Салвадор Дали, шпански сликар, представник надреализма. (прем. 1989)
1909 — Јанош Херцег, југословенски писац, уредник и преводилац. (прем. 1995)
1911 — Давид Пајић, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1941)
1916 — Камило Хосе Села, шпански писац и есејиста, добитник Нобелове награде за књижевност (1989). (прем. 2002)
1918 — Ричард Фајнман, амерички теоријски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1965). (прем. 1988)
1924 — Ентони Хјуиш, британски радио-астроном, добитник Нобелове награде за физику (1974). (прем. 2021)
1930 — Едсгер Дајкстра, холандски информатичар. (прем. 2002)
1930 — Дејан Деспић, српски композитор, музички писац, теоретичар, педагог и академик. (прем. 2024)
1933 — Јордан Николић, српски певач, познат по интерпретацијама српских народних песама ка Косова и Метохије. (прем. 2018)
1933 — Зоран Радмиловић, српски глумац. (прем. 1985)
1946 — Зоран Симјановић, српски композитор. (прем. 2021)
1949 — Воја Брајовић, српски глумац
1949 — Тони Лауренчић, српски глумац.
1952 — Шоре Агдашлу, иранско-америчка глумица.
1952 — Франсес Фишер, енглеско-америчка глумица
1953 — Ђорђе Балашевић, српски музичар, песник, писац и глумац. (прем. 2021)
1955 — Шаба Ду, амерички глумац, плесач и кореограф. (прем. 2020)
1963 — Наташа Ричардсон, енглеско-америчка глумица. (прем. 2009)
1978 — Летиција Каста, француска глумица и модел.
1988 — Немања Врањеш, црногорски кошаркаш.
1989 — Драган Милосављевић, српски кошаркаш.
1991 — Никола Петрић, српски фудбалски голман.
1992 — Тибо Куртоа, белгијски фудбалски голман.
1995 — Желсон Мартинс, португалски фудбалер.
1996 — Данило Остојић, српски кошаркаш.
Смрти:
912 — Лав VI Мудри, византијски цар (886—912).
1686 — Ото фон Герике, немачки физичар и проналазач. (рођ. 1602)
1778 — Вилијам Пит Старији, енглески државник. (рођ. 1708)
1976 — Алвар Алто, фински архитекта. (рођ. 1898).
1981 — Боб Марли, реге-музичар. (рођ. 1945)
1988 — Ким Филби, британски новинар и двоструки агент. (рођ. 1912)
1992 — Јован Милићевић, српски глумац. (рођ. 1923)
2001 — Даглас Адамс, британски радио-драматург и писац (рођ. 1952)
2004 — Фил Герш, један од најпознатијих холивудских агената.
2007 — Слободан Кића Станковић, новинар и уредник емисије „Весело вече“ Радио Београда (рођ. 1929)