Лета 1846. године у Хобокен није слутило да ће ући у историју спорта. На једној ливади познатој као Elysian Fields, преко пута Менхетна, окупила се група мушкараца у тешким кошуљама, са дрвеним палицама и правилима која су тек почињала да личе на нешто што бисмо данас препознали као бејзбол.
Тог 19. јуна 1846. одиграна је утакмица која се данас најчешће сматра првом организованом бејзбол-утакмицом по унапред дефинисаним правилима.
Иако су Американци и раније играли разне варијанте игара са лоптом и палицом, проблем је био што готово свако место имало своја правила. Негде су играчи избацивани гађањем лоптом, негде је терен био другачијег облика, а број играча често се мењао од утакмице до утакмице. Бејзбол је више личио на народну забаву него на спорт.
Онда се појавио Александар Џој Картрајт.
Картрајт је био банкар и добровољни ватрогасац из Њујорк, али је остао упамћен као човек који је помогао да се хаотична игра претвори у систем. Као члан клуба Knickerbocker Base Ball Club, учествовао је у формулисању правила која ће касније постати темељ модерног бејзбола.
Управо су „Никербокери” тог дана играли против клуба New York Nine.
Из данашње перспективе, неке ствари делују необично. Утакмица није трајала девет ининга већ се играло до 21 поена. Играч није смео да буде избачен гађањем лоптом — пракса позната као „soaking” или „plugging” била је забрањена јер се сматрала превише грубом. Терен је већ имао препознатљив дијамантски облик, а растојање између база било је постављено на 90 стопа — мера која ће преживети све наредне епохе спорта.
Иронија је што су Knickerbockersi изгубили убедљиво, резултатом 23:1.
Али резултат нико није запамтио.
Запамћено је нешто друго: осећај да игра први пут има структуру. Да више није само викенд-забава групе пријатеља, већ спорт који би могао да се шири, организује и прати.
Elysian Fields у Хобокен већ су тада били познато место за рекреацију богатих Њујорчана. До њих се лако стизало трајектом са Менхетна, па су викендом постајали својеврсни парк за спорт, пикнике и друштвена окупљања. Управо ту ће се наредних година играти десетине раних бејзбол-мечева.
Занимљиво је и да бејзбол дуго није имао јасно порекло. Деценијама се понављала прича да је игру измислио Абнер Даблдеј 1839. године у Куперстауну. Та прича постала је толико популарна да је управо Куперстаун касније добио бејзболску Кућу славних.
Проблем је био што за то није постојао ниједан озбиљан доказ.
Историчари данас углавном сматрају да је бејзбол постепено настајао из старијих британских игара попут rounders и cricket, а да су људи попут Александар Џој Картрајт само помогли да се правила стандардизују.
Средином деветнаестог века спорт се ширио невероватном брзином. Грађански рат у САД одиграо је огромну улогу у томе јер су војници из различитих држава играли бејзбол у логорима и тако ширили правила широм земље. До 1869. године појавио се и први професионални тим — Cincinnati Red Stockings — чији су играчи били плаћени да играју.
То је био тренутак када је бејзбол престао да буде локална разонода и постао део америчког идентитета.
У наредним деценијама спорт ће добити стадионе, лиге, статистику, звезде и митологију. Ипак, све је почело прилично скромно: на травњаку у Њу Џерзију, са групом људи који вероватно нису ни слутили да учествују у нечему што ће једног дана постати „америчка национална игра”.
Можда је баш зато та утакмица толико занимљива.
Не зато што је била спектакуларна, већ зато што показује како велике ствари често почињу неуредно, помало смешно и без свести да ће их историја памтити.