Фебруара 1983. године, једна летелица коју су људи на Земљи већ готово заборавили прешла је невидљиву границу. Прошла је орбиту Нептун и наставила даље, тамо где више нема планета, нема прашине Сунчевог система, нема ничега осим међузвезданог простора. Тиме је постала први људски објекат који је напустио наше космичко двориште. Та летелица није носила људе, нити је имала могућност да се врати. Носила је нешто много тише и, можда, много амбициозније. Поруку. Лансирана 2. марта 1972. године од стране NASA, мисија је у почетку имала сасвим конкретан задатак: да прође кроз појас астероида и прва из близине проучи Јупитер. Мало ко је тада размишљао о томе да ће та сонда постати први глас човечанства у међузвезданом простору.
Златна плоча и порука непознатом примаоцу
На спољној страни летелице причвршћена је мала анодизирана алуминијумска плоча пресвучена златом, димензија тек нешто већих од листа папира. Данас позната као Пионирска плоча, она је осмишљена као универзална порука било којој интелигенцији која би је једног дана могла пронаћи.
Идеју су 1971. године предложили астрономи Карл Саган и Френк Дрејк. У изради је учествовала и уметница Линда Салцман Саган. На плочи се налази неколико цртежа који треба да објасне ко смо, где смо и како изгледамо, без иједне речи.
Приказани су мушкарац и жена у природној величини, поред контуре саме летелице, како би се добила размера. Ту је и дијаграм атома водоника, најраспрострањенијег елемента у свемиру, као „мерна јединица“ за разумевање осталих симбола. Најупечатљивији је мапа пулсара, неутронских звезда које емитују прецизне радио-импулсе. Из њихових положаја у односу на Сунце може се израчунати тачна локација нашег Сунчевог система у галаксији. То је, у суштини, космичка адреса.
Коме је порука намењена
Плоча није направљена са очекивањем да ће је неко ускоро пронаћи. Напротив. Најближа звезда, Проксима Кентаури, налази се на више од четири светлосне године. Брзином којом се креће, Пиониру 10 ће бити потребно више од два милиона година да прође у релативној близини неке звезде.
То значи да је ова порука упућена не само непознатом бићу, већ и незамисливо далекој будућности.
Саган је касније говорио да је плоча пре свега намењена нама самима. Да покаже да је човечанство у једном тренутку своје историје било способно да размишља о себи као делу космоса, а не само као становнику једне планете.
Пионир 10 је 1973. године послао прве детаљне снимке Јупитера и измерио његово снажно зрачење, што ће касније бити пресудно за планирање других мисија. Последњи сигнал са летелице примљен је 23. јануара 2003. године. После више од тридесет година путовања, њени инструменти су коначно утихнули.
Али летелица наставља да се креће.
Данас се налази на удаљености већој од 130 астрономских јединица од Сунца и креће се ка звезди Алдебаран у сазвежђу Бика, до које ће стићи за око два милиона година.
Прелазак орбите Нептуна 1983. године није био медијски спектакл. Није било директних преноса ни свечаних саопштења. Али у научним круговима тај датум се памти као тренутак када је један предмет који су направиле људске руке ушао у простор између звезда.
То је био тихи, готово поетски догађај. Док су се на Земљи смењивале политике, ратови и кризе, једна мала машина је носила поруку да постојимо. И да смо, бар једном у историји, пожелели да се представимо свемиру.