Догађаји:
558 — У византијском Цариграду колапс највеће куполе саборне цркве Свете Софије. Цар Јустинијан I је моментално наредио радове на обнови који су завршени 563. године.
1274 — Почео је са заседањем Други лионски концил посвећен начину избора папе.
1429 — Јованка Орлеанка је окончала опсаду Орлеана, предводивши последњи јуриш.
1487 — Почела је опсада Малаге у оквиру Реконкисте.
1663 — У Лондону, под покровитељством краља Чарлса II, отворено прво позориште.
1664 — Луј XIV је званично отворио Версајску палату.
1727 — На основу декрета руске царице Катарине I Јевреји протерани из Украјине.
1763 — Почео је Понтијаков рат након Понтијаковог покушаја да преотме Форт Детроит од Британаца.
1824 — У Бечу је премијерно изведена Бетовенова Девета симфонија.
1832 — Баварски принц Ото фон Витлсбах изабран за краља Грчке пошто је Грчка Лондонским уговором проглашена за краљевину.
1850 — Обнародован царски патент о уређењу Хрватско-славонске војне крајине и Банатско-српске војне крајине.
1893 — Поводом 400. годишњице оснивања Ободске штампарије, Књижевно-уметничка заједница приредила прву изложбу српских књига у Београду.
1915 — Немачка подморница „У20“ торпедима потопила британски путнички брод „Лузитанију“, што је допринело одлуци САД да уђу у Први светски рат. Погинуло 1.198 путника и чланова посаде, међу њима много Американаца.
1928 — У Уједињеном Краљевству старосна граница изборног права жена спуштена са 30 на 21 годину.
1939 — Немачка и Италија склопиле политички и војни савез, Осовина Берлин-Рим. Касније се савезу придружио Јапан.
1940 — Почела је дебата о Норвешкој у британском Дому комона која се окончала избором Винстона Черчила за премијера уместо Невила Чемберлена.
1943 — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле Тунис и Бизерту.
1944 — Совјетске трупе у Другом светском рату почеле напад на Севастопољ и наредног дана га ослободиле од немачке војске.
1945 — Немачки генерал Алфред Јодл је у име Вермахта потписао документ о немачкој безусловној капитулацији у Другом светском рату.
1948 — Основан је Савет Европе током заседања Хашког конгреса.
1954 — Војска Вијетмина је потукла Французе код Дијен Бијен Фуа, чиме је окончана француска доминација у Индокини.
1960 — Леонид Брежњев на месту председника Президијума Врховног совјета СССР заменио маршала Климента Ворошилова.
1974 — Западнонемачки канцелар Вили Брант је поднео оставку.
1993 — Срушена џамија Ферхадија у Бањој Луци.
1995 — На председничким изборима у Француској Жак Ширак победио кандидата социјалиста Лионела Жоспена.
1996 — Пред Међународним судом за ратне злочине на подручју СФРЈ у Хагу почело суђење Србину Душану Тадићу, прво суђење за ратни злочин после Нирнберга и Токија.
1997 — Влада САД осудила Швајцарску због прихватања злата и драгоцености опљачканих од жртава холокауста у Другом светском рату.
1999 — У бомбардовању центра Ниша касетним бомбама погинуло је 16 особа, а повређено око 70 људи.
1999 — У бомбардовање кинеске амбасаде у Београду погинуле су три особе, а рањено 20.
1999 — Папа Јован Павле II посетио Румунију, као први поглавар Римокатоличке цркве који је, после хиљадугодишњег раскола, посетио неку земљу с већински православним становништвом.
2000 — Владимир Путин је ступио на дужност председника Русије.
2001 — Рони Бигз, учесник „највеће пљачке века“, у Енглеској 1963, предао се британским властима пошто је 35 година провео у Бразилу.
2001 — Нереди у Бања Луци 2001.
2002 — У паду авиона „Макдонел Даглас MD-82“ кинеске авио-компаније у море у близини града Далијана погинуло свих 112 путника и чланова посаде.
2016 — Отворена џамија Ферхадија у Бањој Луци.
Рођења:
1833 — Јоханес Брамс, немачки композитор, пијаниста и диригент. (прем. 1897)
1840 — Петар Чајковски, руски композитор. (прем. 1893)
1861 — Рабиндранат Тагоре, индијски песник, писац, драматург, композитор, визуелни уметник и филозоф, добитник Нобелове награде за књижевност (1913). (прем. 1941)
1892 — Јосип Броз Тито, југословенски комунистички револуционар и државник, председник ФНРЈ и СФРЈ. (прем. 1980)
1901 — Гари Купер, амерички глумац. (прем. 1961)
1919 — Ева Перон, аргентинска глумица, најпознатија као друга жена аргентинског председника Хуана Перона. (прем. 1952)
1922 — Дарен Макгавин, амерички глумац. (прем. 2006)
1923 — Ен Бакстер, америчка глумица и певачица. (прем. 1985)
1936 — Иван Јагодић, српски глумац. (прем. 2010)
1949 — Мерилин Бернс, америчка глумица. (прем. 2014)
1950 — Рендал Коб, амерички глумац и боксер.
1960 — Сабахудин Билаловић, босанскохерцеговачки кошаркаш. (прем. 2003)
1964 — Пјер Жалица, босанскохерцеговачки редитељ, сценариста и продуцент.
1965 — Наташа Иванчевић, српска глумица.
Смрти:
1950 — Патријарх српски Гаврило V, врховни поглавар Српске православне цркве (1938—1950). (рођ. 1881)
1951 — Ворнер Бакстер, амерички глумац. (рођ. 1889)
1998 — Еди Рабит, амерички музичар. (рођ. 1941)
2010 — Зоран Куртеш, српски рукометаш и рукометни тренер. (рођ. 1965)
2011 — Вилард Бојл, канадски физичар, добитник Нобелове награде за физику (2009). (рођ. 1924)
2018 — Мирослав Вардић, југословенски и српски фудбалер. (рођ. 1944)