У германској и скандинавској народној традицији, руке су сматране кључним показатељем човекове судбине. Као основно средство рада, борбе и стварања, руке су носиле посебну симболику, а сваки трајан знак на њима добијао је значење.
Младежи и мрље на длановима тумачени су као знак талента или животне среће. Веровање је разликовало леву и десну руку: знаци на десном длану повезивани су са успехом у спољашњем свету, раду, трговини и путовањима, док је леви длан био повезан са породичним и унутрашњим изазовима. Светлији или црвенкасти знаци сматрани су знаком снаге и здравља, док су тамнији указивали на периоде борбе и искушења.
Посебна пажња поклањала се и прстима. Младежи на прстима тумачени су као знак спретности, вештине или уметничке надарености, док су правилни нокти и чисте шаке повезивани са дугим и стабилним животом. Ова веровања проистекла су из практичног посматрања – све што је човек постигао у животу пролазило је кроз његове руке.