На данашњи дан, 15. фебруара, обележавамо годишњицу догађаја који је дефинисао модерну америчку спољну политику. Пре тачно 128 година, 1898. године у 21:40 часова, луку у Хавани потресла је застрашујућа експлозија. Амерички оклопни крсташ USS Maine нестао је у пламену, одневши са собом животе 266 морнара и изазвавши талас који ће потопити читаво једно царство.
Историјски контекст: Куба и „Буре барута“
Крајем 19. века, Куба је била поприште бруталне борбе за независност од Шпаније. Сједињене Америчке Државе, вођене економским интересима, али и јавним мњењем које је саосећало са кубанским револуционарима, пажљиво су пратиле ситуацију. Слање брода USS Maine у Хавану званично је представљено као „посета добре воље“, али је у суштини било показивање војне моћи.
15. фебруар: Тренутак који је постао повод
Иако су касније техничке анализе (попут оне адмирала Хајмана Риковера из 1976. године) сугерисале да је узрок вероватно био унутрашњи акцидент – пожар у складишту угља који је детонирао муницију – тадашња јавност није желела техничка објашњења.
Медијска пропаганда тог времена, предвођена Вилијамом Рандолфом Херстом и Џозефом Пулицером, искористила је трагедију као „искуство које позива на акцију“. Чувена крилатица „Remember the Maine, to Hell with Spain!“ преплавила је насловне стране, стварајући незаустављив притисак на председника Макенлија да објави рат.
Геополитички заокрет: Рађање нове силе
Шпанско-амерички рат, који је уследио убрзо након експлозије, трајао је свега неколико месеци, али је његов исход био епохалан:
Слом Шпаније: Некада моћно колонијално царство изгубило је контролу над Кубом, Порториком, Гуамом и Филипинима.
Успон Америке: САД су по први пут изашле изван својих континенталних граница и етаблирале се као светска сила.
Историчари данас на овај дан гледају као на пример како један трагичан догађај може бити инструментализован за покретање великих геополитичких промена. Баш као што субота или недеља често служе за рефлексију, овај 15. фебруар нас подсећа на то колико су границе између случајности, трагедије и политичке стратегије често замагљене.
