Данас је среда, 28. октобар, догодило се на данашњи дан:
Догађаји
97 — Преторијанска гарда је натерала цара Нерву да усвоји војсковођу Марка Улпија Трајана и прогласи га за свог наследника.
306 — Син римског цара Максимијана, Максенције, заобиђен приликом поделе власти 305., прогласио се за цара у Риму.
312 — Константин I је победио Максенција у бици код Милвијског моста, чиме је постао једини цар у западном делу Римског царства.
1453 — Угарски краљ Ладислав V Посмрче крунисан за краља Чешке у Прагу као Ладислав I.
1492 — Кристифор Колумбо на првом путовању преко Атлантика открио Кубу и прогласио је поседом Шпаније.
1516 — Османска војска под командом великог везира Синан-паше је поразила мамелуке у бици код Јаунис Хана близу Газе.
1628 — Краљевске трупе под кардиналом Ришељеом су после вишемесечне опсаде заузеле хугенотско упориште Ла Рошел.
1636 — У Кембриџу у Колонији Масачусетс је основан Харвард, најстарија образовна установа у САД.
1746 — У земљотресу у Перуу, у ком су разорени градови Лима и Каљао, погинуло најмање 18.000 људи.
1836 — Проглашена федерација Перуа и Боливије.
1886 — Председник САД Гровер Кливленд је открио Кип слободе, поклон од Француске поводом стогодишњице Декларације о независности.
1918 — После распада Аустроугарске у Првом светском рату, у Прагу преузео власт Национални комитет. Република Чехословачка с председником Томашем Масариком проглашена у новембру 1918.
1919 — Амерички конгрес је усвојио Закон о прохибицији, којим је забрањена продаја пића с више од пола процента алкохола.
1922 — Око 40.000 фашиста-црнокошуљаша Бенита Мусолинија кренуло из Напуља у марш на Рим.
1940 — Италијанске трупе су напале Грчку из Албаније, пошто је Грчка одбила ултиматум којим је Италија тражила војна упоришта на грчкој територији.
1962 — Окончана Кубанска ракетна криза, совјетски лидер Никита Хрушчов саопштио да је наредио повлачење ракета са Кубе, а председник САД Џон Кенеди да ће обуставити блокаду те земље.
1974 — Шефови арапских држава, укључујући јорданског краља Хусеина, усвојили Декларацију којом су затражили стварање независне палестинске државе.
1982 — На општим изборима у Шпанији убедљиву победу однела Социјалистичка радничка партија Фелипеа Гонзалеза.
1992 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Мајкл Адамс.
1995 — У пожару који је избио у метроу главног града Азербејџана, Бакуу, погинуло најмање 289, повређено 270 људи.
2000 — На Косову, у организацији администрације Уједињених нација, одржани локални избори, на којима је убедљиво победио Демократски савез Косова Ибрахима Ругове. Косовски Срби бојкотовали изборе, југословенске власти их нису признале.
2001 — Председник САД Џорџ Буш формирао Групу за праћење иностраних терориста, којом руководи јавни тужилац Џон Ешкрофт, а задатак групе да проналази и депортује стране држављане који илегално бораве у САД.
Рођења
1017 — Хајнрих III, цар Светог римског царства (прем. 1056)
1466 — Еразмо Ротердамски, холандски књижевник, филолог и филозоф (прем. 1536)
1696 — Мориц Саксонски, француски маршал и војни писац (прем. 1750)
1815 — Људовит Штур, словачки политичар (прем. 1856)
1837 — Токугава Јошинобу, јапански владар (прем. 1913)
1860 — Џигоро Кано, јапански едукатор и атлетичар, оснивач џудоа (прем. 1938)
1884 — Милоје Милојевић, српски композитор, музиколог, педагог и критичар (прем. 1946)
1902 — Елса Ланчестер, енглеска глумица (прем. 1986)
1909 — Франсис Бејкон, енглески сликар (прем. 1992)
1914 — Џонас Солк, амерички микробиолог (прем. 1995)
1929 — Џоун Плаурајт, енглеска глумица (прем. 2025)
1930 — Берни Еклстон, „формула 1 супремо“
1933 — Гаринча, бразилски фудбалер (прем. 1983)
1934 — Хулио Хименез, шпански бициклиста (прем. 2022)
1937 — Лени Вилкенс, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2025)
1938 — Љубиша Јеремић, српски професор, књижевни критичар, историчар и теоретичар књижевности (прем. 2018)
1939 — Мирослав Церар, словеначки и југословенски гимнастичар
1944 — Денис Франц, амерички глумац
1955 — Бил Гејтс, амерички информатичар и индустријалац
1956 — Махмуд Ахмадинежад, ирански политичар, шести председник Исламске Републике Иран
1963 — Ерос Рамацоти, италијански музичар
1967 — Џулија Робертс, америчка глумица и модел
1968 — Стивен Хантер, новозеландски глумац
1973 — Александар Станојевић, српски фудбалер и фудбалски тренер
1974 — Дејан Стефановић, српски фудбалер
1974 — Хоакин Финикс, порторикански глумац
1981 — Милан Барош, чешки фудбалер
1982 — Чедомир Витковац, српски кошаркаш
1982 — Мет Смит, енглески глумац
1987 — Френк Оушен, амерички музичар, музички продуцент и фотограф
1989 — Камиј Мифа, француска пливачица (прем. 2015)
1995 — Милош Шатара, босанскохерцеговачки фудбалер
1996 — Џек Ајкел, амерички хокејаш на леду
Смрти
1704 — Џон Лок, енглески филозоф. (рођ. 1632)
1923 — Стојан Протић, српски политичар и публициста. (рођ. 1857)
2005 — Љуба Тадић, позоришни и филмски глумац. (рођ. 1929)
2006 — Ред Ојербах, амерички кошаркашки тренер. (рођ. 1917)
2006 — Тревор Бербик, канадско-јамајкански боксер. (прем. 1954)[2]
Празници и дани сећања
1636 — У Кембриџу, у америчкој држави Масачусетс, основан колеџ „Харвард“, најстарија образовна установа у САД.
1886 — На острву Бидл у њујоршкој луци председник САД Гровер Кливленд открио Статуу слободе, поклон Француске, коју је израдио Фредерик Огист Бартолди.
1940 — Охи дан