У двaдесет првој години века у којем технологија све дубље продире у свако подручје људског живота, вештачка интелигенција (AI) се не може посматрати само као научни феномен или економски инструмент. Убрзани развој и употреба интелигентних система потпуно мења начин на који велике силе воде ратове, организују привреду и уређују технолошку будућност. Данас AI више није само алат, он је постао геополитички фактор који суштински мења глобалне односе моћи.
САД, Кина и Европа у трци за интелигентну доминацију
Од краја прошлог века, а посебно у последњих петнаестак година, Сједињене Америчке Државе и Народна Република Кина воде такозвану „AI хладни рат“ — технолошку и геополитичку конкуренцију у којој је контролисање веома напредних алгоритама и рачунарске инфраструктуре постало мерило глобалног утицаја. Овај концепт, који се спомиње још од две хуманитарне студије из 2018. године, означава окршај не толико нуклеарних арсенала, колико надметање у развоју AI технологија, високих перформансних чипова и интелигентних система.
САД су дуго држале доминантну позицију у раној вештачкој интелигенцији, подстицане од Стратегијске иницијативе за рачунарство која је трајала од 1983. до 1993. године и поставила темеље за касније програме. Ускорио их је велики развој технологије током двехиљадитих и стварање војних програма као што је Project Maven почетком 2017. године, чији је циљ интеграција машинског учења у војне системе обавештајне анализе.
Кина је, са своје стране, усвојила амбициозан план још 2017. године да до 2030. буде глобални лидер у AI. Под вођством генералног секретара Комунистичке партије Кси Ђинпинга, Пекинг је у последњој деценији драматично убрзао своје инвестиције и истраживања, тако да данас представља највећег појединачног доприноситеља научних радова у области AI.
Европска унија тежи да не заостаје. Кроз иницијативе као што је „Apply AI“ стратегија у 2025. години са финансијским оквиром од преко једне милијарде евра, Брисел настоји да смањи зависност од америчких и кинеских технологија и подстакне европску технолошку сувереност.
Војне, шпијунске и безбедносне последице AI технологија
AI се све више користи у војне сврхе, што мења природу савременог ратовања. Пројекти попут Maven-а омогућавају обраду огромних количина сателитских, дрон и обавештајних података у реалном времену, убрзавајући процесе плановања и циљања. Такође, многа савремена савезништва, као што су они у оквиру НАТО-а, интегришу AI системе за брже анализе и одлуке на фронту.
У рату у Украјини AI-погоршани дронови и аутономни системи показују колико је ова технологија прешла из експерименталне фазе у суштинску компоненту савремених борбених операција. Војне употребе се крећу од интелигенције из надземних система до помоћи у навигацији и препознавању циљева.
AI и економија: ко контролише податке, контролише свет
Поред војног значаја, AI је постао централни економски ресурс. На глобалној сцени, САД и Кина доминирају инвестицијама и публикацијама у овој области, са компанијама као што су NVIDIA, Microsoft и кинески BigAI који обликују будућност технологије. Истовремено, контролa над инфраструктуром за обраду података — од суперрачунарских центара до специјализованих чипова — постаје мерило новог суверенитета.
Међународна заједница је све свеснија ризика брзог развоја AI технологија. Самит о одговорној употреби вештачке интелигенције у војним доменима одржан 2023. у Хагу окупио је више од шест деценија земаља које су се сложиле да је потребно одговорно управљање и чак разговарање о међународним законима. Други такав самит одржан је у Сеулу 2024. године, што показује да је у току напор за глобалну координацију у правцу безбедног коришћења AI.
Није само технологијом доминирају велике силе. Државе у развоју и средње економије покушавају да искористе AI за све од здравства до пољопривреде и инфраструктуре. Иако још немају исту инфраструктуру као САД или Кина, постоје примери регионалних иницијатива које играју озбиљну улогу у развоју националних политика везаних за AI.
Будућност која долази: мирна примена или нови хладни рат
На крају, остаје питање куда све ово води. Једна перспектива говори о мирној примените AI за глобални напредак у медицини, енергији и образовању. Друга, реалнија у технолошком контексту, упозорава да трка у AI може постати окосница новог облика хладног рата – не више заснованог на нуклеарном наоружању, већ на интелигенцији, подацима и рачунарским ресурсима.